fbpx
spot_img

Oblak

slikezadesktop.com
slikezadesktop.com

Razapni nebo između prstiju
I mali oblak rukom ulovi
Pa uzmi vezu najčvrstiju,
A onda u beskraj plavi zaplovi.

Neka te nosi to parče kišice
Ko moje srce žedno očiju,
Zamisli da si upregla ptičice
Kao u bajci zlatnu kočiju.

Ispruži ruke iznad krovova
I čeznje koja čekanje razjeda,
Zažmuri ponad užasnih rovova.
Sakrij se od tajnih zaseda.

Neka te čuva daleka misao
I grumen uzdaha voljena da si,
O, kako bih slatku kišu opisao
I pustio da me sa tobom kvasi.

Razapni nebo iznad dlanova
I mali oblak od pene kudravi.
Zapevaj pesmom belih ždrlova
Da svemir bukne od naše ljubavi

Prethodni tekstPašići, begovići!
Sledeći tekstFotografija dana: Jesen
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.