U nekom početnom zamahu strip rubrike našeg portala, pokusno je lansiran, bez naročitog uvoda i obrazloženja, prikaz lika i priključenija Mister Noa, kao jedno od mnogobrojnih fiktivnih čeda zrelog 20-g veka. To je lik kojeg se mnogi mogu rado setiti iz svojih mlađih dana, a i danas ga pratiti u određenim izdanjima. Pritom smo ostavili naše čitaoce/ pratioce da u određenoj neizvesnosti nagađaju kojim li će se redom nastaviti prikazi o stvaralaštvu ovog tipa… Nakon jednog ovako razrađenog zalogaja, mislim da auditorijumu dugujemo barem osnovna pojašnjenja o suštini i poreklu stripa.
Naziv strip potiče od američkog izraza comic strip – „komična traka“, jer, tokom sazrevanja njegovog izraza, zaista se došlo do forme koja izgleda kao niz prizora u obliku nekog kaiša – uporedite uticaj prvog, odnosno drugog dela ove sintagme na razne jezike – srpski je izgleda jedan od malobrojnijih koji se opredelio za izraz strip, dok je u francuskom to prepoznatljivo nostrifikovano kao bande dessinée – „crtana traka“!
Strip je, u suštini, niz naracijom povezanih prizora. U svom ustaljenom obliku on predstavlja koherentan spoj slika i reči koji iskazuju neko zbivanje, mada verbalni sadržaj nije strogo obavezan, ako vizuelna komponentna jasno izražava poruku/ priču, dok se taj likovni izraz nikako ne može izostaviti da bismo uopšte imali strip. Dakle, mnogi će se složiti da mnogo pre pojave pismenosti preteču stripa nalazimo u nizovima pećinskih crteža, zatim se javljaju zidni prizori u drevnom Egiptu, kao i prizori iz njihove Knjige mrtvih. Jedan od zanimljih primera iz antike bi bio i rimski Trajanov stub! U nekom diskontinuitetu, možemo, bez neke pristrasnosti, istaći i sukcesivne prizore zbivanja na pretežno pravoslavnim freskama, a zalaskom u XVIII, i kroz XIX vek javljaju se i prve prave karikature, kao estetska i ekspresivna klica stripa u pravom smislu reči.
Pred kraj XIX veka dolazimo i do prvog stripa kod kojeg se jasno javlja kombinacija slike i teksta u balončićima, u vidu replike junaka. Mnogi teoretičari će upravo taj detalj istaći kao nešto od revolucionarnog značaja – možda i opravdano, premda posle možemo doći i do izvesnog paradoksa, jer, rekli smo, uz ubedljivi vizuelni prikaz (a i po neki odgovarajući opis) taj detalj i nije nužan, a ponekad ni tekst uopšte . Ipak, svakako je i danas taj balon jedna od glavnih asocijacija i zaštitnih znakova stripa. Jedan od prvih stripova koji nedvosmisleno odgovaraju ovom opisu bili su je Žuti deran (The Yellow Kid) i Bim i Bum, o kojima će biti reči u nekima od narednih nastavaka. Dakle, strip kao približni vršnjak filma, krenuće u borbu za svoj uticaj
(Naravno, nastavlja se, kad-tad…)