fbpx

Pevaj! – Ana Magda

 

Molim te pevaj ptico, pred zoru što me slama,

gde čitav svet se smerno iz tmurnog počinka budi,

mi smo prognani davno, pod nama je žrtvena jama,

i kažu da nismo više, vredni k`o drugi ljudi.

 

A vrednost, ta mera stara, što vagu života ljulja,

nikome nje znana po svetlom nebeskom sudu,

i svi se činimo samo, k`o pomahnitala rulja,

što naopačke ganja, već osuđenoga Judu.

 

I nismo više ništa! Ponor je ime stekao,

po natrpanom ljudstvu, što stalno u njega pada

u samilosju božjem, a jednom je pesnik rekao

da smo junačkoga roda, u ovoj dolini jada.

 

Pevaj, prognana ptico! Život još mirno teče

u ovom belom gradu, gde nas beznađe guta.

I nismo više ljudi. Vekovi slave kleče,

u prašini pred ničim, na krvavom temelju puta.

 

Ana Magda

Ana Magda
Ana Magda
Rođena 1988 godine u Beogradu. Prvu knjigu, zbirku poezije "Pepeo davnih" objavila je 2012 godine u izdanju Književne omladine Srbije. Dobitnik je nagrade Pegaz, treće mesto u kategoriji poezije. Zbirka priča "Priče iz beznađa" izlazi joj 2014 godine u izdanju Čigoja štampa, i za istu osvaja nagradu Zlatno slovo, koju dodeljuje valjevski časopis Akt. U istoj izdavačkoj kući objavljuje i roman "Utroba greha i jedna mačka" 2015 godine, za koji u proleće 2016. dobija povelju Akademije Ivo Andrić. Od 2015 godine član je Udruženja književnika Srbije.