Ovo je tužna priča od devojci Bosi iz Pasjana kraj Gnjilana sa tragičnim krajem.
Ugrabljivanje devojaka naročito beše rasprostranjeno na Kosovu i Metohiji i jedna od tih devojaka sa tom sudbinom je Bosiljka Rajčić.
Na nju je bacio oko jedan Arnaut iz sela Depča i sa pajtašima uspeo je da je „ugrabi“ i to je sve što je uspeo…
Svi pokušaji da se poturči, poarbanaši i uda čvrsto je odbijala i potom mučena ali nije se dala. Nije htela nasilno u islam, već je govorila nasilniku: „Ja svoju veru imam, ne treba mi bolja a imam i svoga zaručnika, a to je Hristos“… Na kraju je rekla:“Ubijte me, ne dam se… Svoju veru ne dam, ja sam pravoslavka i ne dam svoju veru ni srpske haljine…“Samo me mrtvu možeš uzeti, ne dam devojaštvo“…
To je i bio kraj… Izboli su je noževima uz reku Lapašticu, telo raskomadali i pobacali.. Mesto na kojem je izdahnula i danas zove se Devojkin grob.
Tekst je posvećen očuvanju imena ove hrabre devojke u našoj istoriji ali i svim znanim i neznanim ženama koje su bile otete za „turskog vakta“ a čije su sudbine ostale nepoznate.
