Kada bih je ostavio
i u srcu, i u glavi,
pustio bih suzu svaku
što me sad skoro davi.
Kada bih je ostavio
izvukao bih čep iz sebe
i sve što sam zbog nje pio
oteklo bi čak do tebe.
Kada bih je ostavio
dušu bih smirio,
u drugoj bih gnezdo svio…
Čak možda i srećan bio.
Kada bih je ostavio,
da li bih je onda snio?
Kada bih je ostavio
gledao bih zvezde noću.
Tad bi njene oči sa nebesa
rekle meni šta god hoću.
Kada bih je ostavio
čitao bih opet knjige
i naporno bih radio
da rešavam opet brige.
Kada bih je ostavio
bio bih opet mio.
Kada bih je ostavio
više ništa ne bih krio.
Kada bih je ostavio,
da li bih je onda snio,
kad bi u snu budan bio?
