Srpsko srednjovekovno nasleđe u Metohiji i na Kosovu predstavlja integralni deo Evrope i sveta. Manastiri Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani i Crkva Bogorodice Ljeviške ogledalo su umetničkih dometa toga vremena u Evropi. Svedoče o trajanju Srba u tom delu Balkana, a danas i o njihovoj odlučnosti da opstanu.
U Eparhiji raško-prizrenskoj, koja se prvi put pominje u hrisovulji vizantijskog cara Vasilija Drugog 1019. godine evidentirano je oko dvesta spomenika kulture i više od hiljadu ostataka hrišćanskih znamenja. Sedište eparhije i danas je u Dušanovom – carskom Prizrenu, gradu sa deset nemanjićkih i drugih zadužbina. Lepotom arhitekture i živopisa zadivljuje crkva Bogorodice Ljeviške. Zadužbina kralja Milutina iz 14. veka, kao i Gračanica, Visoki Dečani i Pećka drevna lavra deo su istorije i kulture sveta.
„Mi smo ovde dostigli vrhove svoje civilizacije u jednom trenutku. Mi ovde imamo civilizaciju koja je po dubini naše vlasništvo. Dakle vlasništvo svakog od nas, jer su to za nas u nasleđe ostavili oni koji su ga gradili. Vrednost pripada čitavom čovečanstvu”, istakao je Živojin Rakočević, novinar i književnik.
„Naša je obaveza da učinimo sve kako bi ovi biseri zaista svetske arhitekture ostali pre svega dostupni našim građanima, koji dolaze na Kosovo i Metohiju da se upoznaju sa njihovom lepotom”, rekao je Zoran Garić, direktor Zavoda za baštinu u Leposaviću.
Ti spomenici srpske prošlosti nalaze se od 2006. u Uneskovom registru dobara u opasnosti. Posebno kada se zna da su na samom početku trećeg milenijuma uništavane viševekovne srpske svetinje i molitvena staništa, tapije i autentična svedočanstva o istorijskom postojanju i trajanju Srba na metohijsko-kosovskim prostorima.
„Naša država i crkva, naša struka uspela je da od zaborava otrgne ove spomenike kulture, tako što smo preduzeli niz konzervatorskih radova i uspeli smo da obnovimo veliki broj crkava, crkvenih kompleksa, manastira”, rekao je Zoran Garić, direktor Zavoda za baštinu u Leposaviću.
„Sve što je ovde napravljeno, napravljeno je zbog vaskrsenja i zbog obnove. Dečani su na vrhu piramide jedne drevne civilizacije. Oni počivaju na stotinama i stotinama drugih malih crkava i manastira, i oni u ovom trenutku počivaju na osamdeset hiljada života Srba koji žive južno od Ibra”, istakao je Živojin Rakočević.
Zvona srednjovekovnih i drugih svetinja Srba pravoslavaca svedoče o istrajnosti naroda koji će i ubuduće u Metohiji i na Kosovu slaviti život; podno Prokletija nadomak Dečana i Patrijaršije, Velike Hoče, Gračanice.
Izvor: rts.rs
