Pojava masovnih medija, radija, filma i televizije, dala je snažan vetar u leđa rapidnom razvoju propagandne komunikacije u obliku kakav i danas poznajemo. Stupanjem na scenu masmedija, formira se moderno propagandno društvo. Za razliku od knjiga i ,,štampe za dinar“ novi mediji su bili u stanju da ispune osnovni obrazac propagande, a to je istovremeno obuhvatanje velike grupe ljudi u prostoru i vremenu. Kao komunikacioni kanali, radio, film i televizija vrše interaktivni odnos na propagandnu komunikaciju, kako na formalan, tako i na sadržinski način.
,,U društvima koja su toliko zavisna od modernih medija, pre svega društva Zapada, masovni mediji svojim intenzitetom, enormnom količinom informacija i dostupnošću, formiraju svoj lični jezik i značenje kojim duboko prožimaju život svakog pojedinca“
Profesor psihologije na Univerzitetu u Kaliforniji, Anthony Pratkanis i psiholog Elliot Aronson, autor dela ,,Doba propagande“ izračunali su da su stanovnici Sjedinjenih Američkih Država svakodnevno izloženi uticaju 1,8 milijardi oglasa u dnevnoj štampi, 2,6 miliona radijskih reklama, 300.000 televizijskih reklama, 500.000 outdoor reklama (bilbordi) i čak 40 miliona reklamne pošte, upućene tehnikom direktnog marketinga na njihove adrese. Proizvođači i reklamne agencije na godišnjem nivou potroše više od 165 milijardi dolara na reklamnu aktivnost. Američka vlada na godišnjem nivou troši više od 200 milijardi dolara upošljavajući preko 8.000 ljudi u sopstvenoj propagandnoj industriji kako bi sliku o SAD učinili što prihvatljivijom. Ovakvo društvo koje je duboko prožeto, odnosno ,,kodirano“ propagandnim načinima komunikacije, dobilo je novi model uticaja, a to je sistem navikavanja, usvajanja i učenja propagandnih ciljeva. Vizuelni masmediji (televizija i film) na veran i ,,istinit“ način nastoje da oblikuju određene modele ponašanja u formi ,,pokazne vežbe“ koji na publiku imaju znatno jači uticaj nego pisane reči u obliku štampe ili publikacija.
Zanimljivo je i to da su sredinom šezdesetih godina prošlog veka od strane teoretičara medija i psihologa vršeni testovi koji su inače potvrdili tezu o masovnim medijima kao moćnim kanalima komunikacije koji su u stanju da plasiraju određene modele uticaja i na taj način da oblikuju obrasce ponašanja ciljne gupe. Psiholog Albert Bandura je sa timom saradnika u nizu eksperimenata ispitivao i pokušavao da utvrdi vezu između posmatranja televizijskih programa sa elementima nasilja i agresivnog ponašanja. Jedna od takvih situacija jeste i prikazivanje scena gde odrasli čovek tuče plastičnu lutku nazvanu Bobo koje su posmatrala deca. Naime, lutka Bobo, imala je težište u osnovi, te se prilikom udarca veoma klatila, pa vraćala u početni položaj. Nakon odgledanih scena, deca su imala priliku da se igraju i drugim igračkama, uključujući i lutku Bobo. Rezultati su pokazali da su deca kopirala ono što su videla na televizijskom ekranu i da su ona koja su gledala nasilje nad lutkom, primenjivala iste metode u igri.
,,Važan faktor u persuaziji (ubedljivosti) masovnih medija je i činjenica što oni predstavljaju ključ koji indikuje da je određeno ponašanje legitimno i odgovarajuće“
Saopštenjima državnih institucija u informativnim emisijama se bezrezervno veruje. Eksperti koji nastupaju u medijima deluju ubedljivo, te se njihova stručnost ne dovodi u pitanje, zato što je većini ljudi određena oblast van realnog saznanja i nivoa obrazovanja. Igrane narativne strukture, odnosno filmovi ili popularne serije, modelirani su po dobro proverenom receptu borbe dobra i zla koji se ne dovodi u pitanje. Može se zaključiti da su najuspešniji masovni mediji – oličeni u institucijama ili pojedincima koji poseduju određeni kredibilitet, na primer u društvenom statusu, prestižu, što se predstavlja kao nagrada za određeno poželjno ponašanje koje se dalje uči i praktikuje.
_________________________________________________________________________
NAPOMENA: Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!
