fbpx
spot_img

Gagine priče za decu i odrasle: Prvo sankanje

Zima je kad je hladno kada pada sneg. Zima je lepa kad se pravi Sneško Belić i kad se sanka; kad se kliza i grudva.

Ali neke zime nisu baš dobre, nisu dobre kad nisu hladne, i kad nema snega.

Uki je samo jedne zime video sneg, ali tad je bio baš malen . Sledeće godine, zima se baš zainatila i nigde nije bilo snega.  Tužno je kad zima nije zima i kad je bez snega.

Napolju je padala kiša i bilo je blato. Uki je došao kod babe da se igra. Baba je dugo razmišljala šta bi mogli da se igraju. Uki, mali radoznalac istraživač, trebalo je da otkrije što više novih stvari. Lepo bi bilo kad bi mogli da se sankaju, ali kako bez snega, pitala se baba.

– Baba, šta ćemo da se igramo – pitao je Uki.

– Uki imam ideju. Sankaćemo se.

– Kako se to radi? Šta je sankanje? Ja se nikad nisam sankao.

– Znam da nisi, ali sada ćeš. Za sankanje nam treba sneg, sanke i brdo.

– Ali mi to nemamo.

– Nemamo stvarno, ali imamo „jagi“. Sve to možemo da zamislimo kaobojagi.

– Kako?- Uki je bio vrlo radoznao.

– Evo ovaj dušek za skakanje, će nam biti umesto brda.

– Kako dušek može biti brdo?

– Sve se može, mašta može svašta. Dođi mi pomozi da dignemo dušek i naslonimo ga na fotelju. Eto imamo jednu stranu brda. Sad nam trebaju sanke. Umesto sanki uzećemo ovu papirnu kesu.

Uki je pažljivo slušao šta mu baba priča. Preko dušeka su stavili čaršaf kako bi kesa lako klizila, a onda se Uki popeo uz „brdo“. Baba mu je pomogla da sedne na kesu, uhvati se za ručke kese iiiiiii fiuuuu spustio niz dušek.

– Hoću opet. – povikao je Uki dok je ustajao sa poda gde se skotrljaoi.

– Da li ti se sviđa?

– Da.

– E, to je sankanje. Sada ćemo se sankati ovako, a kad padne sneg idemo na pravo sankanje. Dobro je kad se malo smrzne,kad se obrazi zarumene, jer tako deca budu zdrava.

Tako se tog dana i još nekoliko dana kasnije Uki sa babom sankao u „za igranje sobi“ na dušeku. Onda su rešili da probaju skijanje. Isto u sobi.

– Ali mi nemamo skije?

– Mi ćemo ih napraviti.

– Kobajagi?

– Da, ali biće kao stvarne.

Najbolje su igračke koje deca sama naprave. Igračke od kartona. Uzeli su neki dugački karton i  isekli ga za jednu skiju. Onda su izbušili dve rupice kroz koje su provukli veliku lepljivu traku koja je držala Ukijevu nogu za skiju. Ta skija je vrlo dobro skijala po parketu, pa su sklonili tepih. Uki se drugom nogom odguravao i leteo po kući. Cela kuća je bila skijaška staza.Cela kuća je bila moćna čarolija,

Te zime nije bilo snega, ali je Uki ipak naučio da se skija i sanka.

Sve se može, kad se mašta.

 

MAŠTA JE DEČIJA BAŠTA

U KOJOJ RASTE SVAŠTA.

RASTU IDEJE, ŽELJE I SNOVI.

S MAŠTOM SU NAM DANI NOVI.

Dragana Kiklić
Jagodinka. Uživa da uči, ali dugogodišnja težnja ka znanju donela joj je samo "saznanje o neznanju". Ipak, trudi se da svaki put kad "od života dobije limun, napravi limunadu”.