fbpx

Propaganda savremenog doba: Spoznajne mizerije

prop_sav_doba_14_pokazivac

Nakon opisanih ratnih lukavstava, koja posreduju u stvaranju pogodne klime za propagandu i ujedno predstavljaju pripremne radnje koje propagandista ima u vidu, postoji činjenica koja predstavlja osnov propagandne komunikacije, a to je eksploatacija ljudskih slabosti, nedostataka percepcije ili karakternih osobina koje ljude čini lako podložnim propagandi.

cacioppo_petty_prop_pokazivac

Navedene ljudske osobine koje su odlika prosečnih pripadnika javnog mnjenja, zapažene su tokom istraživanja fenomena propagande, ali, jedna od ovih osobina se naročito izdvaja iz razloga što spada u psihološke fenomene koji su, s jedne strane, korisni za propagandnu delatnost, a sa druge strane , zato što po svojim karakteristikama predstavlja osnovu većine ljudi bez obzira na obrazovanje, društveni status, a to je lakomislenost. Za potrebe istraživanja propagandne komunikacije, lakomislenost su definisali istraživači Džon Kaćiopo (John Cacioppo) i Ričard Peti (Richard Petty) u istraživanjima, posvećenim izgradnji i promenama ljudskih stavova. Nakon proučavanja načina na koji ljudi obrađuju informacije iz svog okruženja, došli su do zaključka da, suštinski, čovek veći deo svog vremena provodi u režimu ,,praznog hoda” tj. da većina ljudi ulaže minimalnu količinu mentalne energije za analizu i obrađivanje informacija koje dobija iz spoljnog sveta, kao i da je većina ljudi sklona da uprošćava pristup i pojednostavljuje stvari prilikom obrade neke teme. Često se događa da se u propagandnoj praksi ljudi ponesu neverovatnim tvrdnjama tj. pogrešnim informacijama uprkos tome što imaju mogućnost da ih provere iz drugih izvora ili pak zdravim rasuđivanjem. Potvrđeno je i da je veliki broj ljudi u stanju da čvrsto veruje i u potpunosti prihvati skroz netačne i kontradiktorne tvrdnje koje idu i protiv njihovih sopstvenih interesa sa neverovatnom naivnošću.

,,U određenim situacijama, primalac poruke može biti veoma zainteresovan za određenu temu koju će višestruko analizirati, proveravati i nakon toga pažljivo doneti zaključak. Čak i kada izgleda vrlo zainteresovan za praćenje neke teme u kojoj može biti aktivan učesnik, njegova reakcija u obradi i analizi može biti sasvim neočekivana uz apsolutno ignorisanje ponuđene argumentacije, što može implicirati potpuno suprotno ponašanje od očekivanog pravca akcije.”

Ričard Peti i Džon Kaćiopo su zaključili da postoje dva načina kojim se ubeđivanje ostvaruje – periferni i centralni. Kod perifernog načina, recipijent, odnosno primalac poruke obraća malo pažnje u obradi komunikacije, najbolji primer za to je slušanje radija ili gledanje televizije ,,usputno” prilikom obavljanja nekog drugog posla. Efekat ubeđivanja kod ovog načina, određen je privlačnošću komunikatora, njegovim izgledom ili medijskom popularnošću učesnika procesa uprkos tome da li se primalac poruke slaže ili se ne slaže sa onim o čemu se govori ili da li se primalac slaže sa navedenim činjenicama bez obzira na stvarnu važnost poruke. Kod centralnog načina, recipijent pažljivo angažuje svoju pažnju u obradi informacije koju odmerava i o njoj aktivno razmišlja. Na primer, u slučaju prijema određene poruke, primalac se može složiti sa njim ili biti čvrsto protiv nje, može tražiti dodatne odgovore na postavljena pitanja ili se upustiti u traganje za drugačijim informacijama iz drugih izvora.

,,Ubedljivost poruke je čvrsto zavisna od toga kako će njen oblik i sadržina izdržati oštro odmeravanje i analiziranje osobe, odnosno primaoca poruke kome je namenjena.”

prop_sav_doba_ilustracija_pokazivac

Ukoliko primalac poruke nije zainteresovan za sadržaj, njegova pažnja će prvenstveno biti usmerena na kredibilitet izvora nego na važnost onoga o čemu se govori ili što se prikazuje. U drugom slučaju, kod ljudi koji su zainteresovani za temu ili sadržaj poruke, spoljašnjost ili sam koncept poruke neće imati veliku važnost, već će na njih delovati jaki argumenti koji će izdržati analizu jer bi u suprotnom efekat propagande izostao. Može se zaključiti da su ljudi u današnjim društvenim sredinama neka vrsta spoznajnih mizerija koje se trude da permanentno konzerviraju sopstvenu spoznajnu energiju, odnosno uproste složene probleme koji zahtevaju povećan mentalni angažman.

Savremenim propagandistima na ruku ide i okolnost što prosečni činilac moderne društvene zajednice živi u okruženju koje je zasićeno porukama i agresivnim reklamama svih vrsta, te ga značajno ometa u detaljnijem promišljanju važnih pitanja kojima je svakodnevno izložen.

_________________________________________________________________________________________

Reference:

Petty E. Richard, Cacioppo T. John, The elaboration likelihood model of persuasion, Department of Psihology, University of Missouri, Columbia, 1986.

Galbreith J. Kenneth, Anatomija moci, Zagreb, 1983.

Bernays Edward, Propaganda, Ammonite, Beograd, 2014.

_________________________________________________________________________________________

© Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!

Prethodni tekstKarikatura dana
Sledeći tekstDnevna doza aforizma
Nemanja Andrić
Nemanja Andrić
Rođen 9.12.1986. u Jagodini.Živi i radi u Beogradu.Bogato radno iskustvo u oblasti medija (radio),oblasti voditeljstva,produkcije i dizajna zvuka.Aktivan u oblasti marketinga i medija planiranja.