fbpx

Pulex Iucundus

Postoje par stripova koji na domaćoj strip-sceni imaju simpatične pojedinačne osobine i donekle lične rekorde. Na primer, „Izvan vremena“ Bore Milićevića je strip najvećeg formata papira, odnosno – bez obzira na broj strana ili težinu papira i korica – najveći srpski i balkanski strip. „Pljosnati strip“ Alekse Gajića je, opet po prirodi formata, definitivno najduži strip s pomenutog područja. Titula najmanjeg stripa pripada jednom interesantnom projektu zvanom „Buwa“, sa punom titulom „Buwa u epizodi: Bijo jednom 1 Mif!“, a sam strip pored toga nosi i još uzbuđujućih iznenađenja.

Kreator „Buwe“ je Milutin Popović MiHo, renomirani vajar i dugogodišnji saradnik beogradskog SKCa u domenu stripa. Njegova najpoznatija vajarska kreacija je tzv. „bokserski prsten“ (slobodan prevod autora ovog teksta), popularno parče nakita za pretežno ženski svet. No stripovski angažman dotičnog je nekako primamljiviji za čitaoce voljne da istražuju slabo poznate tvorevine na domaćem terenu. A „Buwina“ priča se širi nešto dalje od objave na papiru. Naime, kaiševi ovog stripa su kao stvoreni da inficiraju internet – kratka humoristična forma, u par kaiševa, sa jednostavnim crtežom. Nije ni čudo što se Buwica našla u fanzinu Helly-Cherry (štaviše, ima par stripova i na samom sajtu). Buwče je posetilo i SEECult internet portal za kulturu. I naravno, krasi Facebook stranicu sopstvenog tvorca.

foto: www.myspace.com
foto: www.myspace.com

Doduše, epizoda u kojoj je jednom bi(j)o jedan Mif je za sada jedina objavljena u formi albuma. I kao takva sadrži relativno prostu priču: Buwa se žali svom prijatelju Kraki da se pojavio  Mif, nova zverinja koja je napala Grdivoja i sprema se da napadne ostale. A pod „ostale“ podrazumevaju se Kraka i Buwa, kao i Buwina ljubav Slonica Bombonica i njihov drugar Meda. Mif je, naravno, glasan i nesnosan, ali svejedno opasan. No svejedno, na kraju dobija po glavi i, nakon samo dve žrtve, ostaje poražen do tačke gde ga sama kosmička karma kažnjava. Sitna situacija za sitan strip. A sitni su i likovi sa tek toliko velikim karakterizacijama. Buwa je u malom broju rečenica arhetipski „običan čovek“, s vrlinama i manama koje su univerzalne svima. Kraka je klasičan čudak, u kompletu s uzrečicama poput „U je“ i „Super“. Slonica Bombonica je curica plašljivica i za spas princezica. Grdivoje je napaćeni pozadinac, Meda je implicirani homoseksualac, odnosno skroz fin i feminiziran, a Mif je munze ’ebza naoružan dugačkim i vulgarnim jezikom. Svako je upakovan u svoju ulogu i time svi vuku priču do svog neizbežnog i neizbežno komičnog kraja.

No, opet, „Buwa“ je karakterističan strip po tome što je sićušan. U centimetrima je skoro osam sa pet i kusur. Vezan je čitavom jednom klamaricom. Mekog je poveza (očigledno) i korice su tek za nijansu tvrđe od papira na kojem je ostatak stripa štampan. Prema tome, titula najmanjeg stripa je opravdana. Međutim, „Buwa“ ima i niz drugih titula. Za početak, svaka tabla je kadar za sebe, odnosno nema nikada više od dva po strani. Da nije Palibrkove „Crvenkape“, titula stripa s najviše splash stranica, odnosno monokadar-tabli (još jedan slobodan prevod) bi pripadala „Buwi“, ali zbog same prirode „Crvenkape“ (apsolutno odsustvo dijaloga), „Buva“ drži rekord stripa s najviše monokadar-tabli s klasičnom (koliko-toliko) naracijom – poređenja radi, ima 72 naspram „Crvenkapinih“ 78. Onda bi trebalo uzeti Mifov govor. Majušni stvor psuje kao tri kočijaša, ali nijedna psovka nije eksplicitna, već Mifko ima poprilično čestu govornu manu, onakvu kakvu krezubi ljudi i pokoji političar imaju. Njegovi balončići sadrže sledeće unikatno dostignuće „Buwe“, a to je jedini strip s kreativnom cenzurom –  putem elementa unutar same priče. Treći jedinstveni korak na koji se „Buwa“ odlučila, a drugi lokalni stripovi nisu, jeste pozitivna predstava LGBT lika u vidu Mede. Iako je na njegovu seksualnu orijentaciju samo aludirano, Medino ponašanje i držanje definitivno nude potporu tog mišljenja. Meda je, pak, odgovoran za rasplet priče, jer upravo njegove akcije smeštaju Mifa na svoje mesto.

foto: Ivan Veljković
foto: Ivan Veljković

Naravno, životinje u srpskom stripu nisu nova niti strana pojava. „Jajzi“ Dobrosava Boba Živkovića je poznih devedesetih i ranih dve’iljaditih dobrano vladao prednjim i zadnjim koricama časopisa kao „Tik-Tak“, „Veliko dvorište“, itd. Štaviše, i on je imao slonicu za devojku, ili barem komšiku. Ali Jajzi je bio kreacija očigledno nacrtana i napisana za decu. „Buwa“ ima više zrelog, odraslog humora, malo grublji stil i nešto jasnije opredeljene likove. A i za razliku od Jajzija, koji je bio tu da razveseli mlado i staro, Buwa je lik za više ograničeniju tržišnu nišu, visceralniji je, pre će ga razumeti alternativci i eksperimentalci strip izraza. Samim tim, „Buwa“ nosi titulu i najbezbednijeg, možda najdečijeg alternativnog stripa, rame uz rame sa radovima Tihomira Čelanovića.

Mnogo toga je ova malenkost. A takva maličanstvena malenkost zaslužuje i malecAk tekst. Ergo, evo.

Ivan Veljković
Ivan Veljković
Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).