Dogma
Koliko već dugo tražite Boga
I verujete da ćete ga sresti?
Navodite hiljade razloga
U molitvama i u pričesti.
Molite da vam spasi dušu,
Tražite da vam spasi glavu,
Da ne donese sušu,
A spreči poplavu…
Molili ste ga da se uzdrži
Od munja, gromova i gráda.
I da vas požar ne sprži,
Da niko ne strada.
Uvek ste tražili da vam pruži više,
Da njive budu prepune žita,
Da suvu zemlju natope kiše,
Da od bolesti bude zaštita.
Nemoguće i nerealno –
To vama uopšte važno nije.
Kukate, molite, tražite stalno,
Svako bi hteo da dobije.
Mislili ste da je Sunce bog
I da su to planete.
Božanstva su za vas bila
I neke opasne divlje zveri.
Težili ste da boga ganete,
Glumili snagu u svojoj veri.
Nikad ga nigde niste sreli.
Polako nestaje svaka nada
Da će bilo šta da vam udeli
Od sveg što smatrate da vam pripada.
Tu ste onda načisto pukli,
Jer niste pronašli ključ problema.
Vi ste Đavola za rukav vukli,
A Đavo zna da Boga nema.
