fbpx
spot_img

VETAR – Dijana Uherek Stevanović

Mogla bih danas
napisati
stihovani AZBUKAR
ili ABECEDAR trajanja,
ali kome je još bitno,
što sam pismeno talentovana
i što ne psujem
u predahu tišine,
što ne letim
iznad oblaka,
ne bih li pljuvala
po drugima
koji se spremaju
na let,
jer oblaci,
kao sve ptice selice,
traže jug,
a ja, očerupana kokoška,
od koje je još samo
svadbarska supa – juha masna
putujem kroz ljude
u kojima žive gradovi.

Znam da znam,
gde je sever u SEVERU,
a i kome treba ZAPAD,
kad ni ISTOK
u nama ne razumemo?

Ćutimo – šutimo,
a VETAR se sprema.

12380218_785123211620942_1234830985_n

 

Prethodni tekstDa li ste znali: Hari Poter
Sledeći tekstU ponoćne sate
Dijana Uherek Stevanović
U životu sam svašta pokušala da budem - čekajući da odrastem... Igrala sam se rečima, maljala uljem po platnu, svirala, zavijala, čuvala sreću drugih, gradila nadu sebi i učeći na greškama, konačno sam shvatila - da je život najveća umetnost kojom se čovečanstvo bavi, jer život mi je poklonjen, srce ogromno - ponekad nerazumno, stih i pokreti kistom su mi samouki, sve u meni je neobično, ali životim se, mada često ne znam - KO SAM...