fbpx

Sanja Trninić: Susret na plaži

I poslednja stvar, neophodna za put, bila je u koferu. Krcat, jedva zakopčan, davao je utisak da će svakog momenta da se raspadne. Ali, to su ipak bile samo “najvažnije stvari” bez kojih Marina ne bi nigde krenula.
U torbicu, koju će nositi sa sobom, stavila je novčanik, pasoš, telefon i knjigu od koje još uvek nije želela da se odvoji.
Već duže vreme čitala je knjigu “Ukleto ostrvo” od njenog, sad već, najomiljenijeg pisca Petra Anastasijevića. Mlad, šarmantan pisac mamio je uzdahe devojaka na društvenim mrežama. Pored toga što je lep, Petar je izuzetno pametan momak i odličan pisac.
Priča je smeštena u šest knjiga od oko 300 strana ali Marina je želela da se nikad ne završi. Zato je poslednju knjigu čitala polako, uživajući u svakoj Petrovoj rečnici, diveći se njegovom umeću pisanja i lakoći kojom je nizao rečenice.
Na more je krenula sama. Razvod je dosta stresno uticao na nju. Htela je da odputuje negde gde je niko ne zna kako bi uspostavila unutrašnji mir.
Iznajmila je sobicu u Budvi, u starom gradu. Oduvek su joj se dopadale te uske ulice od kamena i želela je da bude u tom delu grada bar tih nekoliko dana koliko je na moru.
Pored Petrove knjige ponela je još par romana za uživanje na terasi.
Čim je stigla u sobu, istiširala se, skuvala kaficu i uzela cigaretu. Terasa je bila u hladu tako da je mogla da uživa i u toku dana na njoj.
Otvorila je novu knjigu želeći da se malo odvoji od Petrove knjige. Ali ona kao da je dozivala. Stajala je na stolu, kraj šolje sa kafom. Iako se trudila da misli usmeri ka novoj priči, stara je sprečavala u tome. Odloži započetu knjigu i uze skoro već završenu priču.
Radnja je, kako već i kaže naslov, bila smeštena na ostrvu. Starac je živeo u malenoj kući na obali prevozeći putnike od obale do ostrva, za koje se verovalo da je ukleto. Čudne stvari su se dešavale tu čim padne mrak.
Koliko god da je sporo čitala, knjizi je došao kraj.
Zatvorila je knjigu naslonivši je na grudi. Imala je utisak kao da se rastaje sa nekom dragom osobom. Tešila je činjenica da će možda sresti pisca na sajmu. S tim mislima krenula je u sobu kako bi se spremila za izlazak. Volela je uveče da šeta kraj mora.
Muzika po kafićima i dalje je bila preglasna ali ponadala se da će naći neki izdvojeni deo plaže gde nema gužve i buke. Krenula je u smeru Bečića.
Što je put više odmicao tako je ostvljala galamu za sobom.
Nije znala tačno gde se nalazi kad je ugledala prelepu praznu plažu obasjanu mesečnom. Izula je sandale i bosa kročila na još topao pesak. Prijatna jeza prođe joj niz telo i podseti je na scenu iz knjige gde glavni lik upoznaje morsku vilu, njihov poljubac i predivnu noć. Zažmuri na trenutak da bolje dočara tu priču. Topao povetarac poče da se igra njenim vlasima kao da pleše sa njima.
U daljini začu čudan zvuk. Naglo otvori oči i ugleda mirno more. Pomisli kako se suviše zanela misleći o knjizi kad začu snažan pljusak u moru kao da je kakva ogromna zver isplovila i ponovo zaronila u predivno plavetnilo.
More se uzburka kad čudna neman izroni iz vode ispuštajući jeziv krik.
Skamenjena, šifrom otvorenih očiju, gledala je u to čudo. Ogromna glava prilazila joj je sve bliže. Počela je da drhti. Ne skidajući pogled sa zveri krene unazad posrćući.
Ogromna čeljust otvoriše se i taman kad je mislila da joj je došao kraj, začu muški glas iza sebe.
“Gospođice, da li ste dobro?”
U tom momentu izgubi svest a mladić je dočeka u zagrljaju.
Nakon par minuta lagano otvori oči i ugleda lepo, muško lice, nekako poznato ali nije mogla da se seti odakle ga zna.
“Sad je sve u redu. Šta god da Vas je toliko uznemirilo, ne brinite tu sam da Vas zaštitim.” U šali, nasmejanog lica reče mladić.
Marina pogleda ka moru, koje je pod mesečnom lagano zapljuskivalo obalu.
“Dobro sam. Izvinite, izgleda da sam na tren proživela nešto iz knjige koju sam večeras završila. Ja sam Marina.” Reče ona sad već opuštena, shvatajući da joj je mašta baš pripremila dobar scenario na plaži.
“Ja sam Petar. Drago mi je da ste dobro. Mislim da bi Vam prijala kafica i hladan sok!?”
“Svakako!” Nasmeja se ona i prihvati ponuđenu ruku svog omiljenog pisca.

Sanja Trninić
Sanja Trninićhttp://trsanjaoss.wordpress.com
Rođena je 1977. godine i živi u Pančevu. Radi kao knjigovođa u knjigovodstvenoj agenciji . Živi sa mužem sa kojim ima dva sina. Piše pesme i kratke priče. Obožava knjige. Godine 2008. izdala je knjigu pesama "Kontrola uma".