Sladožedan čekam tvoje rosne kapi,
noć bakljama tinja, luna šušteć klizne.
Na usnama koža žarogorna vapi,
da tvoj vlažni dašak blagosežno lizne!
Dolaziš pred sumrak razbuktalih želja,
vene se zažiže, baršunaste spone.
Smirenošću dražiš, ko aroma hmelja,
dodiri gorući damarima rone!
I kad se iznutra natopiš slatkoćom,
kaplješ poput cveta medodašnih lati.
Svijem te po sebi svilovez glatkoćom,
dok tvoj leđni obris nada mnom se zlati.
Zgrčeni kroz ponoć, senkovitih tela,
zatolili žeđi iz Herinih zdela!
