Tako si zabavan, osvežavajući, vreme provedeno kraj tebe je neprocenjivo. I sviđam ti se i učinio bi skoro sve da budem tu i ostanem. Ipak, to nije slučaj. Jednom pričom rušim ti sve snove, mostove koje si izgradio i nadu da ćeš ikada moći da budeš moj. Znam da te je privuklo nešto, ali to je samo moja ljubaznost. Svideo si mi se, jesi baš. I baš zato ti sve ovo govorim. Ne treba ti neko poput mene. Ja ću te razočarati onda kad to ne budeš očekivao. Otićiću kad sve bude savršeno. Nasmešiću se samo na ceo svet koji mi pružaš na dlanu, jer prosto je, nisi taj i ja nisam ta.
I ne znam ja, moguće je da grešim, ali verujem svojim osećanjima. Verujem u ono što jesam. Ne mogu ja da ti uzvratim i neću da pokušam. Ni zbog sebe ni zbog tebe. Neću da probam, pa da shvatim da ne želim, jer već na samom početku ne želim. Zašto ići protiv sebe? Ti sad odlaziš protiv sebe. Nećeš da se trudiš. I razumem te. Ne bih te žalila, a da sam tvoja to bih radila.
Ovako je bolje. Znamo sad. Uništiti san nekome je ružno. Uništiti deo života je gore, verujem. Slobodno lutam, meni se to savršeno dopada, to je istina u kojoj dočekam svako jutro. Ne treba mi uteha, pronalazim je u osmesima prolaznika. Ne treba mi pomoć, poznajem svoje misli, ako želim neću živeti ovako. Ne treba mi podrška, dobiću je kad se odvažim da pokrenem sve ono što vrednuje podršku. Ne treba mi ni taj zalazak sunca u dvoje koji je nešto najlepše, ali traje samo par trenutaka i noć nas već razdvaja, jer ne želim da nas to sunce ujutru opet ugleda. Ne treba mi ljubav koju ne osećam.
