fbpx

Satirična priča Vanja Bulić

Žena zvana “Neka ja ću”

Narogušena, nasmejana, brižna, agresivna čak i kad je nežna i, verovatno najinteresantniji tip žene, poznat kao „neka, ja ću“.

Taj tip žene se razvija od malih nogu, praćenjem svega što čini majka, pa kada uđe u brak na istovetan način tuši i davi muža, kao što je to radila njena majka njenom ocu.

Stalno je umorna, neispavana, ali blago osmehnuta.

Kada on uzme usisivač, srećan što je najzad smislio kako bi mogao da pomogne u kući, ona unezvereno uleće u sobu, otima usisivač uz blago izgovorene reči: „Neka, ja ću“.

Onda on krene sa cegerom na pijac, a ona ga stigne na stepeništu, saplete se, otme ceger i blago ga prekori: „Neka, ja ću“.

On bi želeo da lepi tapete. On bi želeo da zameni gumicu na česmi. On bi želeo da donese televizor sa popravke, iako ga tamo nije odneo, jer se u kući zna ko je za to zadužen. Što god pokuša, sačeka ga: „Neka, ja ću“.

Dobili su dete. On bi nekako želeo da pomogne. Napuni kadicu vodom, ona prospe vodu, pa ponovo napuni kadicu. On uzme dete, ona ga otme. „Neka, ja ću“.

Vrtić, obdanište, škola… Roditeljski sastanci. On obuče odelo, krene, a ona proleće pored njega, još uvek trese ruke na kojima se vide ostaci brašna, jer je upravo mesila testo za hleb.

Štogod da je pokušao da uradi, ona ga je štedela, pazila, mazila, čuvala i sačuvala svojim „neka, ja ću“.

Živeli su dugo i srećno i imali troje dece i šestoro unučadi.

Jednog dana, on se razboli.

-Ženo, lepo smo živeli, pa je došlo vreme da se rastajemo. Smrt je zakucala i na moja vrata – reče on pomiren sa sudbinom.

-Neka, ja ću – reče ona.

I umre umesto njega.

Živeo je, tako, nesrećnik, sam i neutešan.

Kad je napunio 136 godina, probudi se posle rodjendanskog slavlja i odluči: „Dosta je bilo. Došlo vreme da se mre“.

Legne u postelju, prestane da jede, pije i diše. Ali, smrt ne dolazi, a on, jadničak, ne ume sam da umre, jer smrt je ipak individualna stvar.

Tada se javi spasonosna ideja: „Oženiću se ponovo. Valjda ću ovog puta imati više sreće u izboru bračnog druga“.

Njegovu neopreznu misao stiže glas iz zemlje: „Neka, ja ću“.

Prethodni tekstTijana Milojević – Kupi me
Sledeći tekstMisao dana
Deana Sailović
Deana Sailovićhttps://deanasailovic.wordpress.com/
Satiričar, autor tri knjige “Princeza na zrnu razuma” , “Elektronska ispovedaonica” i "Koji sam ja meni idiot". Priređivač knjige "Žena i aforizam". Član Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Beogradskog aforističarskog kruga. Urednik satirične redakcije na Pokazivaču.