Davno beše kako nisam pohvalio šta je sve „Strip Kvadrat“ objavio u Makedoniji (zasigurno pogađate foru – sada Severnoj, koliko god da se to nama ne sviđalo). Na moje iznenađenje, barem onda kada sam se vratio u svet makedonskog stripa, bio sam zapanjen kada je u biblioteci Temkova i Jovčevskog svoj dom našlo ne jedno, već dva monografska izdanja. Pre toga, možda najveći (po kilaži; znam, Temkov me je upozorio unapred) poduhvat ove prirode je bio „Imaginarna umetnost: slike Tonija Anastasovskog“, na kome sam dao i mali doprinos kao prevodilac. Anastasovski se na velika vrata nanovo pojavio, ali ovaj put sa znatno drugačijom vrstom monografije – „Fantazmavizija: skice Tonija Anastasovskog“.
Sama naslovna ovog dela sumira otprilike šta se može naći unutar korica. Naime, vidimo fiktivno okruženje, sa čije leve (naše desne) strane lebdi jedno nedefinisano stvorenje, a ispred kojeg stoji ljudska figura, i cela kompozicija je rađena grubim potezima pera (boja je naknadno ubačena čisto zbog estetskih razloga, a i potreba naslovnice). Dakle, ovde ćemo videti kako Anastasovski skicira različite elemente fantastike, sa naglaskom na ovo „skicira“. Drugim rečima, videćemo grube ili tek blago obrađene crteže, krokije, koji služe Anastasovskom isključivo za građenje svetova i vežbu.
Počelo je faunom: Skice stvorenja
Ovaj, zasigurno najinteresantniji deo, sadrži jedan fini bestijar kreatura sa različitih domena sive materije Anastasovskog. Nisam brojao koliko stvorenja je ovaj vrli autor skicirao, ali ih definitivno ima. Tu su stvorovi koji lete, stvorovi koji gmižu, stvorovi koji plivaju, stvorovi koji kopaju, stvorovi koji tumaraju, stvorovi koji trče, stvorovi koji lebde, stvorovi koji skakuću, stvorovi koji se uopšte ne kreću…
Naravno, u ovim skicama, vidimo nekoliko motiva koji se ponavljaju, što crtačkih, što konceptualnih. Crtački se odnose na celu zbirku, prema tome pokriću ih samo ovde, a dakako se mogu aplicirati i na pejsaže i na likove. Elem, Anastasovski najčešće skicira vrlo grubo, sa dosta ispresecanih krivih linija i vrlo malo geometrijske preciznosti. Naravno, ovako nešto se od skica i očekuje, ali Anastasovski je gotovo usavršio ovu neurednost. Drugim rečima, koncept monografije je ispoštovan jedan na jedan. Njegova stvorenja su u najvećoj meri dlakava, a pokazuje veliku preferencu prema krilatim bićima, bile to vile ili pterodaktili. Interesanto je navesti neke česte detalje koji se provlače u anatomiji ovih zverinja, gde se najčešće javljaju škrge, rogovi i kreste.
Autori će neretko porediti radove Anastasovskog u ovoj monografiji sa radovima Minjole ili Moebiusa. Međutim, meni jedan drugi autor pada na pamet, a to je turski ilustrator Čevdet Mehmed Kosemen. Njegove knjige spekulativne evolucije, pogotovo „Sve sutrašnjice“ (All Tomorrows), su maltene vaspostavile nova pravila kreiranja futurističkih vrsta za sve pisce i umetnike dolazećih generacija. Kosemen pravi aberacije na postojeće obrasce na toliko inovativan način da gledalac ne može da skrene pogled od istih. Sličan vajb imam i kada gledam pojedina stvorenja u bestijaru Anastasovskog.
Nastavilo se krajolikom: Skice pejsaža
Brojno najobimniji deo odlazi na skiciranje različitih okruženja u koja Anastasovski smešta dotične beštije i ljude koji sa njima interaguju. Na narednih skoro 80 strana dobijamo raznolike slike brana, zamkova, tamnica, visoravni, kanjona, vulkana, gejzira, ogoljeih tundri i mnogo čega drugog. Neretko će se Anastasovski koristiti i pareidolijom, i.e. ubacivanjem naizgled ljudskih lica u prirodne formacije stenja u njegovim skicama. A pokatkad ubaci i kakav element visprenosti, maštovitosti, gotovo dečjeg hira.
Ponavljam da se Anastasovski retko gde u ovim slikama služi pravolinijskim crtanjem i geometrijskom preciznošću. Zato poveliki broj arhitekturalnih zdanja poprima ne-euklidske karakteristike; moderni ilustratori uvek moraju da ubace malo Lavkrafta, isto kao što malo vole da ubace i Hauarda, i Tolkina, i Luisa, itd.
Posebnu pažnju bih čitaocima skrenuo na humanoidnu i animaloidnu arhitekturu. Anastasovski dalje briše granice mogućeg i nemogućeg time što pojedine pejsaže vrlo jasno gradi na taj način da u sebe inkorporiraju nešto bilo ljudsko, bilo životinjsko. Zamislite, recimo, ceo zamak u obliku puževe kućice, ili u obliku čoveka koji drži nešto uvis. Ovime Anastasovski daje jedan hibridni, organski šmek svim svojim radovima i namerno im zabranjuje da miruju; svakog trenutka možete očekivati da zgrada zakorači ili da ruine manastira krenu da puze.
Došlo je do hominida: Skice ljudi
Uglavnom crta Konana. Eto. Konana. I par ljudi pride, ali mahom Konan.
Sumacija
Moje mišljenje o radovima Anastasovskog je već dokumentovano, a dovoljan primer tome je i pomenuto učešće u prethodnoj monografiji. E sad, koja mi se od njih više dopada lično? Rekao bih ova, za nijansu. Postoji sentiment, pogotovo među fanovima stripova, ali i te kako među laicima, da su nedovršene skice nekako „draže“ od gotovog proizvoda. To je samo po sebi tema za neki drugi članak, ali definitivno ima u tome tračka istine. Gotovo delo je zasigurno najbolja moguća verzija ideje koju umetnik sprovodi u delo. Ali, sa druge strane, skica predstavlja proces razmišljanja autora, ideje koje su možda delovale dobro – doslovce – na papiru, ali ne u egzekuciji. I taj proces, ta gruboća, ta neurednost, to je ono što kupuje ljude jer predstavlja jednu fazu u procesu izrade nečega. Otprilike kao dovršen delić slagalice dok ostatak leži sa strane rasparčan.
„Fantazmavizija“ je upravo slava jednom takvom konceptu. I opet – sve se to jasno i nedvosmisleno vidi na samoj naslovnoj strani. A kada je naslovna strana nešto što bukvalno krši onu staru dobru „ne sudi knjizi po koricama“, znate da imate nešto specijalno na polici.
