fbpx

Slobino zanimljivo ćoše: Igralište jedne mladosti

Veljko Momčilović II1

Svako ima neku svoju..Grbavicu…Ne mislim ovoga puta na stadion Želje u Sarajevu, već na jedno parče poljane pretvorene u igralište moje mladosti..Bilo je to polovinom 70-tih godina iz onog prošlog veka..Oko tog mesta, behu njive a ta površina nekako nije se uklapala u obradivu površinu, ugnjezdila se..Reklo bi se tada, kao stvorena za nas decu tada..Prionuli smo na posao, poneli alatke i koliko toliko ravnali tu površinu…Ipak dečje ruke nisu mašine..Igralište je poravnato ali zbog slabog asortimana alata…Nije bilo najravnije…Te otud i naziv Grbavica.

Veličina igrališta otprilike kao danas tereni dimenzija za rukomet..Golove nismo mogli napraviti, već smo dva kamena stavili i onda je bio problem, da li je gol..ili sećam se reči kao juče..”Nije gol, visoka…”…Čak iz susednih ulica su deca dolazila i igrali smo utakmice tipa, ulica protiv ulice..Sve je prštilo od radosti, zdravog života….Sve ono moralno ostalo je duboko usadjeno u nama i pomoglo nam da stvari sada mnogo godina kasnije gledamo iz tih moralnih uglova..Sve što je lepo kratko traje..Pokazalo se i ovde…Dodjoše mnogo godina kasnije, neke čike, počeše da stavljaju neke kočiće..Da mere i premeravaju…Mi gledamo i osećamo da Grbavica živi svoje poslednje dane.

Potom dodje i jedan bager, kao mač koji nekom presudjuje…Za tili čas, od naše Grbavice osta gomila zemlje…Obrni, okreni…Razbacaše je okolo..Pitamo šta će biti..kad ono, priprema se taj deo za gradnju stambenih kuća….Za kratko vreme, poče i gradnja, sve je isparcelisano..i tamo su kuće sada..od Grbavice nema više ništa, sem ovog mog sećanja i sećanja mojih vršnjaka a sada ljudi zašlih u petu i šestu deceniju života.

Slobodan Osmokrović
Slobodan Osmokrović
Slobodan Osmokrović rođen 21.9.1963 g. u Inđiji, ekonomski tehničar. Živim u vremenu kome ne pripadam.