Iz kamena Hercegovine izrasli
Jablani – kršni gorštaci
Srpom i livorom opasani
Na usnama su tužbalice smrzli
I krotili divljinu vode i zemlje
Planinske ljuti i trnje kupinjara
Vučji im urlici uspavanka
A u čoporima divlje svinje
Plodove iz ukroćene zemlje
Od kamena otrgnute rile i otimale.
U Hercegovini bujno raste
Vidarica retka, trava iva
Kao da zna da Hercegovcima treba
Da izvida i živne žuljevne tragove
A vresak i kadulja grle brda
Muškarcima i ženama snagu čuvaju
Plećima im jakim i rukama radinim
A dušom kȏ mleko mirisnom –
Ponosni su kao raslo cveće iz kamena
Od najžarkije topline stvoreno.
Pitomina je Hercegovina moja
Iako puna poskoka i ćudi šarganskih.
Od kamena i sunca su joj ljudi
Klesani vetrovima i ratovima
Tvrdog lica a sjajnog milog oka
Ceo svet su naselili
A sebe nisu raselili.
Gde god su gnezdo svili
Duhom se korenima
Svojim vraćaju.
