fbpx

Stefan Simić: ***

Dugo me nije htela ta devojka
Tačnije htela me je uz sebe ali ne i za sebe
Birala je druge za ljubav i život
A mene za prijatelja

– Da ne kvarimo ono što imamo – govorila je

Onda smo prestali da se viđamo
Izbledele su mnoge slike među nama
Strast, potreba, zajedničke stvari i priče
Dolazili su drugi i druge
A nas dvoje sve dalje

Kada smo se ponovo sreli činilo se da je sve isto
Ona, lutka i lepotica, koja me voli
Ali ne onako kako bih želeo
I ja, koju godinu stariji mladić, potajno zaljubljen u nju

Te noći mi je prvi put prišla kao muškarcu
Videla je u meni ono što do tada nije
Umesto da je hvalim i osvajam, kao ranije
Samo sam pričao svoju priču i slušao njenu
Zadovoljan sobom

Prestao sam da joj se dokazujem
Ovoga puta je ona počela da se dokazuje meni

Osetio sam u njenom pogledu da me ne gleda na isti način
Promenila je boju glasa
Stav
Prepoznao sam u njoj želju
Potrebu
Glad
O kojoj sam ranije mogao samo da sanjam

Ništa lepše nego kada legneš sa ženom za kojom si godinama čeznuo
Možda ona nije najlepša
Ali toliko dugo si maštao o njoj da je to neminovno postala

Njeno telo, ruke, dodir, blizina
Pretvaraju se u slast i uživanje
Pretvaraju se u poeziju koja je toliko dugo živela u tebi
A nisi znao da je iskažeš

Tek kroz ženu koja te nakon toliko godina želi
Vidiš svoj rast i privlačnost
Onu pravu muževnost koja je tada izostala

Dok sam je voleo te noći
Voleo sam sve one naše propuštene godine
Sate i minute koje je davala drugome

Pretvarali smo se u savršene ljubavnike
Koji iako se dugo nisu videli
Nisu ispuštali iz zagrljaja jedno drugo

Toliko me je podigla noć sa njom
I zajedničko jutro, naravno
I ne samo podigla nego sam i u njoj probudio
Ono što sam godinama čekao

Da me prepozna kao muškarca
Doživi
Oseti
Poželi
Proba
A ne da večito menja temu
I odlazi drugome u zagrljaj

Šta će biti sa nama, ne znam
Predugo se nismo videli da bi tek tako započeli nešto
Znam samo da me je te noći učinila najvećim ljubavnikom na svetu
I da mi je podarila nešto za čim sam toliko dugo čeznuo

Sebe

Sebe kao ženu

Onako do kraja

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.