Netalentovan.
Drugi mi pišu.
Prolazi mi zato što sam mlad.
Nemam dubinu.
Mračan sam.
Ne znaju ljudi šta je dobro.
Šta sam umislio, nisam Dostojevski.
Pišem da bih našao devojku.
Patetičan sam.
Fejk.
Sve je to već viđeno.
Treba da radim nešto što donosi pare.
Mlatim praznu slamu.
Nema leba od toga.
Zaluđen.
A niko mi nije rekao kako da pišem.
Samo omalovažavali, svako na svoj način.
Neko intelektualno, neko nisko.
Ko koliko dobaci,
Ali ne u dobroj nameri.
Vremenom su prestali da mi se obraćaju.
Prvo su me terali da odustanem,
a onda od toga odustali,
kada sam prestao da ih slušam.
A mogli su samo jedno:
Da mi veruju.
Ništa više.
Samo to.
Sada bi me podržali,
ali mi njihova podrška više nije ni potrebna.
Nije ni tada, ali nisam to znao.
Ubeđen da je svako mišljenje važno,
I onda ideš od čoveka do čoveka,
umesto da dođeš do onog najvažnijeg —
sebe.
