fbpx
spot_img

жика ранковић: о к т о б а р с к а

picture-145

Н А П О Л И Т А Н К Е

Тих година у наш град  стигао је, са ко зна које планете, сада већ чувени Клића фузбалер. Прво је постао познат у пределу око Гимназије и пијаце, где се и иначе афирмишу ванземаљци, а онда је кренуо у кафане, међу локалне зајебанте, дркопише, несуђене нобеловце. Клића је био геније за пренос фудбалских утакмица. Директно, из главе. Код њега је све било на једном месту.
Ишао је улицама док су се у његовој глави низале акције и гол шансе. Гоооооол, урлао је крај семафора и љубио збуњене домаћице са цегерима.Када су га једнога дана одвели на лечење улице су постале сиромашније.
После двадесетак дана посетили смо га. Били смо браћа по судбини. Лудаци и аутсајдери једни другима чувају леђа. Дошао је полако низ дуго бетонско двориште. Дали смо му сок и наполитанке. Гледао је кроз нас не проговарајући. Мора да му је у глави било полувреме. Да ли је фијукнуо до краја или се опаметио није нам било јасно. Можда је за њега утакмица била завршена.Несагледиве дубине људске душе за нас су биле велика тајна.
Раша Цврцан рече: јеботе ствари су отишле у п. материну, ови педери ће начисто да нас упропасте. Није нам било јасно ни ко смо ми а ни ко су они.
Клића је остао на усијаном бетону са соком и наполитанкама у рукама. Систем нашег конфузног друштва радио је као сат. Зауставили смо дисање и чули га како куца. Лудило је лагано освајало планету. Глобално лудило.
Гооооол, гол, гол…
Утакмица је поново почела.

Т Е Р Е Н Ц И

Било је доста и тзв. манијака. Маторе кеше пресретале су у градском парку средњошколску младеж и шириле своје изгужване мантиле испред њих. Јадни кешовани, теренци у изгужваним оделима. Дрхтурећи у свежим јутрима својим ислуженим млитавим паткицама засмејавали су искварену младеж. Бесплатно.

О К Т О Б А Р С К А

Написао сам ти песму на салвети у кафани „Балкан“.

Рецитовао сам ти са заносом уз јагодинско пиво:

Волим петнаест до четири

кад мртви додирну хладну утробу земље

наћи ће у њој Мајаковског

У његовом срцу сунчев зрак

на коме ће писати: волим петнаест до четири

Тада је почела октобарска.


Закаснила сам у школу, рекла си.

 

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.