Danas penzioner diplomirani mašinski inženjer Dragić Nešić Neša Mali rođen je 12. decembra 1947. godine u Donjoj Trnavi, probao se u skoro svim granama umetnosti. Sve u svoje vreme, nekada se kao vojnik malo bavio glumom, pisao kratke priče, rukovodio kao direktor marketinga u velikoj firmi Giganta ZCZ, u kojoj je snimio i film, od 2010. godine bavi se slikarstvom. O sebi kaže:
„Penzija je bolna priča, tačnije zdravstveni problemi doneli su me neželjenu invalidsku penziju. Relaksacija i pogled na belo platno doneli su mi relaksaciju i spokojstvo. Bez alata nema ni zanata. Kupovao sam alate napravio radionicu i štafelaj u njoj. Započeo sam izradu blind i ukrasnih lajsni za sopstvene potrebe. Volim da sam zatežem platna, impregniram i preparim ih. Da slikam! Cilj mi je da zaokružim sve faze nastanka mog umetničkog proizvoda. Da mojim potomcima ostavim moje radove na zidovima moje kuće, koju sam takođe projektovao i napravio svojim rukama. Želja mi je da te slike potomci poklanjaju svojim prijateljima“.
Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom selu. Talenat Neše Malog otkriva učiteljica Marica Stojanović, koja njegov crtež Marka Kraljevića pohvaljuje, rami i drži u svom stanu u školi. Rajko Milanović razredni starešina otkriva njegov literarni talenat i šalje njegove radove na đačke konkurse. Dobija opštinsku nagradu, za rad na zadatu temu, pod nazivom „Sudbina pijanice“.
Veliki uticaj na srednješkolca Dragića 1962. godine u Tehničkoj školi, ima njegov nastavnik Mašinskih elemenata Tomislav Savčić, kod koga je imao uvek najbolje grafički radove, za koje mu je rekao:
„Dragiću, ne samo da su korektni nego da i da su za suvu peticu, urađeni su sa tehničkim odstupanjima, koja imaju osobine umetničkog dela“.
Kao srednješkolac upoznaje Kragujevac kao podstanar menjajući gazdarice. Prvo je stanovo kod babe Donke u ulici Stevana Sremca, završio je podstanarstvo kod gazde Pante Cvetinovića, od koga odlazi u studentski dom upisavši 1966. Mašinski fakultet. Uz studiranje putuje po Evropi učeći jezike u Švedskoj, Češkoj, Zapadnoj Nemačkoj… Diplomirao je na smeru Motorna vozila u Beogradu. Zasniva radni staž u Radnoj organizaciji Filip Kljajić, za crtaćom tablom kao konstruktor alata.
JNA služi u Zagrebu, gde uređuje vojničke izložbe u kasarni PVA Selske ceste, drži kurseve rukovanja tehničkom opremom potrebnih za vojnu službu. U društvu se i kaluđari žene, pa Neša Mali sa drugarima bavi glumom u vojničkom klubu, glumi u domu Vatroslav Liscinski. Dobija značku primernog vojnika.
Povratkom u Kragujevac napušta crtaću tablu RO Filip Kljajić i prelazi u Službu razvoja OOUR.a Alatnica, organizujući sajmove i izrađujući potrebnu prateću dokumentaciju, kataloge, snima i film „Bez alata nema ni zanata“.
U tom projektu je scenarista i režiser, sa kamermanom Draganom Vučkovićem. Druži se sa kolegama inženjerima i sportistima: karatistom Zbiljom, košarkašima Šljivom i Vrbom, Plavim, Prežom…
Naporni rad i kvalitet promovišu ga na mesto direktora Marketinga. Na toj funkciji dokazao se uspešnom akvizicijom na stranom tržištu. Asortiman proizvodnog programa u velikom obimu zadržan je u proizvodnji „Alatnice“ i dan danas.
Od 2010. godine Neša Maki penzioner oslikao je preko 250 ulja, na platnima raznih formata. Crta sve, najviše voli portrete lepih devojaka, božjkaka sa bradama, svoje portrete iz svih doba života, kućne ljubimce i divlje životinje, planinske vrhove vodopade, vodenice. Iz grudi portreta njegovih devojaka naslućuje se energija i lepota duše, ili u pejzažu iz koga izvire svetlost, vidite oči koje vas posmatraju i posle dužeg posmatranja prepoznate lik poznatih istorijskih ličnosti!
Nazivi slika: Mali jahač, Modelista, Akrep, Iranac, Misica, Kuća Đure Jakšića, Galija, Slap u noći, Sumrak, Potočara, San.
