Svako u sebi dobrotu nosi
Ko malog svica prepunog sjaja,
Nađi je hrabro i znaćeš ko si,
Ona obale najlepše spaja.
Možda baš tebe negde čeka
Il ti u susret skrivena kreće,
Požuri, ona je najbrža reka,
Raširi ko svitac krila sreće.
Iz svakog od nas dobrota viri
Negde u duši ona svetluca,
Tajanstvena krila u nama širi,
Od malog svica pa sve do sunca.
Ono što hoćеš, što želiš biti
To čuva u srcu skrivena klica,
Ljubav te vodi, ljubav te štiti
U kojoj rastu krila tvog svica.
A kad porastu jednog dana
I počnu dobrotom ko zvezda sjati ,
Pustićeš svica sa svoga dlana
I nekome ga za sreću dati.
