Svuda opalo lišće,
samo šapat, tišina,
blagim udahom diše,
bojom se pokrila tmina.
Žuta skriva toplinu,
crvena ugasli žar,
zelena snenu daljinu,
u svakoj krije se čar.
Lepeza samog beskraja,
odora jeseni zlatne,
tkana bez konca i kraja,
a ipak dušu dotakne.
Razlivene boje u nemir,
u treptaj vasione,
u kosmos, u čitav svemir,
pa i bez glasa zvone.
