fbpx
spot_img

Tanja Radivojević: Ne odustajte od svojih snova

Tanja Radivojević je rođena 22.06.2001. godine u Smederevskoj Palanci. Kada je počela da se bavi pisanjem, bila je učenica Osnovne škole, koja je pažnju privlačila sihovima koji su obećavali da se ta igra rečima neće tek tako završiti.
U to smo mogli i sami da se uverimo, kada je ove godine, na dan svog rođenja, objavila svoj prvi roman pod nazivom “Moj put u snove”. O romanu su govorili Dragoljub Janojlić, Ljiljana Milosavljević, Dragan Joković i mlada autorka. 

„Tanja piše razumljivim jezikom, vešto izbegava tuđice, pa tako njenu knjigu krase i privlačne dijaloške sličice, pravi medaljoni jednog mladalačkog pripovedanja –navodi Janojlić.- Na lep način ovaj prozni mozaik šara i po nekom svojom pesmom, boji sopstvenim sećanjem i u sve to upliće i onaj izmišljeni intervju s Karađorđem, koji je bio tema jednog njenog školskog rada iz koga proizilazi i njen pogled na bogatu i burnu srpsku istoriju, na raskol koji nas vazda prati i opominje“.
Ljiljana Milosavljević je podsetila da je Tanja jedan od najmlađih članova Književnog kluba „21“.

„Retka je prilika da pred sobom imamo ovako mladog autora. U vremenu SMS bljeskova, kada nas u prostoru juri i gazi vreme, pohvalno je da je Tanja neka svoja promišljanja smestila među korice ove knjige. A šta je napisala saznaćemo kad pročitamo njen „Put u snove“, a ko čita, kažu, da nikad nije sam“, rekla je Ljiljana Milosavljević

Dragan Joković nas je vratio u vreme, kada je upoznao Tanju kao malu devojčicu, koja je odlučno povlačila poteze na šahovskoj tabli.

„Upoznao sam je sa njenih 9-10 godina, u Osnovnoj školi u kojoj sam predavao šah, kada je došla i onim velikim figurama povlačila hrabre poteze. Video sam to nežno i umiljato biće koje je sa ljubavlju i bez prevelikog premišljanja tada povlačilo te poteze, a sada mi je puno srce kada je vidim ovde, gde je ostvarila deo svoga sna, a to je objavljivanje prvog romana“, rekao je Joković.

Kako su i kada nastale tvoje prve pesme?

Prva pesma je napisana zime 2012. godine, kada sam radila domaći iz matematike. Pokušavala sam da rešim neki zadatak, i ubrzo su moje misli bile zapisane na papiru. Naravno, prva pesma uopšte nije bila posvećena matematici, ali da nje nije bilo, ne bi možda bilo ni mojih pesama.

Šta ti daje inspiraciju da pišeš?

Ljubav. Ljubav je ta koja sve pokreće. To uopšte ne mora da bude moja ljubav prema nekome ili nečemu, jer su sve ljubavne pesme uglavnom nastajale nakon odgledanih ljubavnih filmova, nakon neke priče koju sam čula. Što se tiče rodoljubivih pesama, to su isključivo moja osećanja koja gajim prema domovini, zato što mislim da niko nema isti pogled na moj rodni kraj kao ja.

 

Interesantno je da ideš u Medicinsku školu, što nema veze sa književnošću. Kako postižeš i da pišeš pesme, sviraš gitaru i učiš stručne predmete koji su ti neophodni?

Kada nešto volite, onda ne znate za vreme. Jednostavno sve postižete, ako ne obraćate pažnju na sat, jer vas on zapravo sprečava da budete uspešni, tako što pogledate u njega i pomislite da je vreme za spavanje, jer tada svi spavaju ili pogedate koliko je sati, i shvatite da još nije vreme za ustajanje, jer niko još uvek nije budan. To je pogrešno, jer treba vreme prilagoditi sebi, ne drugima. Tako se sve postiže.


Da li to znači da pišeš i noću, kada ostali spavaju?

Da. Upravo tako je nastao roman “Moj put u snove”. Previše volim da se družim, i nisam želela da sebi to uskratim, provodeći divne dane pišući knjigu u kući, tako da sam dane provodila sa svojim društvom, a noći sa papirima i olovkama.

Kada je tačno nastao roman i koliko ti je bilo potrebno vremena da ga završiš?

Roman je napisan pre dve godine, pisanje je trajalo svega dva meseca, ali dizajn, lektura i sve što ide uz izdavanje knjige, je trajalo dve godine.

Kakvi su utisci nakon prve promocije i šta planiraš za dalje?

Zaista nisam očekivala da će biti posećena u prevelikom broju, i naravno da mi je to sve prijalo, posebno jer je publika bila oduševljena više nego ja sama, a što se tiče bliske budućnosti, ako tako mogu reći, ne planiram ništa. Prepustiću da sve ide svojim tokom, onako kako mora biti, jer ne volim da nešto planiram, da se nečemu nadam, i onda se razočaram kada ne bude onako kako sam zamislila.

Koliko ti znači što je knjiga objavljena na tvoj rođendan?

Mislim da za čoveka ništa nije vrednije od ostvarenja svog sna, tako da mi je to bio najveći i najdragoceniji poklon, koji ne bi ništa drugo moglo da zameni toga dana.

 

Ko ti je uzor u životu?

Najveći uzor mi je Andrija Terzić, a zašto- ne znam. Možda zato što me oduševljava svaki njegov citat, misao, rečenica…Jednostavno zna da se poigra rečima tako da se svako makar na trenutak pronađe u onome što je on napisao.

 

Koji su tvoji dalji planovi za život, a koji za književnost?

To mi je jedno od najtežih pitanja. Ne znam, kao što već rekoh, prepuštam da sve ide svojim tokom, posebno kada je književnost u pitanju. Mada, verujem da ću se nadalje baviti samo pisanjem poezije. Što se tiče planova za život, volela bih da nastavim da se bavim sviranjem gitare, jer volim muziku, i da svoje školske obaveze izvršavam odgovorno i na vreme, kao i do sada. Mislim da su ti planovi dovoljni tek toliko da znam šta želim da budem, i radim vredno na tome.

 

Tvoja najveća želja je?

Nemam nekih posebnih želja, ali bih svakako želela da se ne zaustavim na jednoj objavljenoj knjizi i na 120 napisanih pesama.

Tvoja poruka za čitaoce Pokazivača.

Ne odustajte od svojih snova, samo zato što mislite da niste dovoljno dobri u nečemu ili nema ko da veruje u vas, jer je dovoljno da vi sami verujete da možete to da postignete, samo ako se trudite i ne obraćate pažnju na ono što drugi govore.

Prethodni tekstBrak je zdrav!?
Sledeći tekstDnevna doza aforizma
Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.