Sada znam,
te zvezde što sijaju u najvedrijoj noći,
to nisu zvezde, to si ti
negde daleko kod tebe je dan
i to tamo na nebu svetle tvoje oči
zelene i tople, kao san.
I sada znam,
a mesec taj stari lola,
što društvo mi pravi, dok na klupi sedim,
to nije mesec, vara me do bola
to je tvoj osmeh dok kriviš glavu,
a nebeska prašina nije istina
to nebo prostire, tvoju kosu plavu.
Iz zbirke „Četiri nijanse ljubavi“, Arte 2015.
