fbpx

To se ne zaboravlja

Foto: theusindependent.com
Foto: theusindependent.com

Desilo mi se puno lepih stvari, uglvnom ih pamtim. Sećam se dana kada sam dobio bicikl, prvi put ugledao more i planinu, zaljubio se. Sve to ne može da se uporedi sa trenutkom kada sam prvi put za ruku uhvatio mog brata od ujaka Andriju.

Kada sam saznao da će ujna da nam podari još jednu bebu, bio sam presrećan. Dugo sam razmišljao o tome da li će biti dečak ili devojčica. U porodici ima puno dečaka, pa sam poželeo devojčicu. Jednog jutra telefonski poziv i lepa vest, rodio se dečak Andrija. Posle nekoliko dana spakovali smo poklone i krenuli u posetu. Vožnja autom trajala je samo pola sata, ali meni je izgledalo kao da traje čitavu večnost. Još ispred vrata osetio sam miris bebe. Prišao sam krevetiću i ugledao prelepu bebu. Pogledao me je, a njegove krupne, bran oči igledale su pospano. Tako mi je izgledao nežno i krhko, da nisam smeo da ga dodirnem. Konačno, skupio sam hrabrost i uhvatio njegovu malu ruku. Odjednom, Andreja mi je stegao prst. Bio sam toliko iznenađen da je srce počelo brže da mi kuca. pomalo sam bio uplašen da ne uradim nešto pogrešno. Laknulo mi je. Osetio sam ogromnu sreću, radost i uzbuđenje što se to baš meni desilo. Znao sam da ćemo se dobro slagati.

Te noći dugo nisam mogao  da zaspim. Po prvi put osetio sam toplinu najnežnijeg bića na svetu, bebe.Dodir Andrijine ruke doneo mi je ogromnu radost i neopisivu sreću. Ovaj događaj nikada, nikada neću zaboraviti.

Autor: Pavle Mitić

odeljenje IV4

Osnovna škola “Radoje Domanović”, Kragujevac

Učiteljica: Katarina Ćetković

Prethodni tekstAKO ODEŠ
Sledeći tekstLaku noć
Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.