Hiljadu puta sam od snova bila
I htela da ti na usnu sletim,
Al’ nikad nisam imala krila
I nisam umela da poletim.
Milion puta sam bila ko pčela
Prepuna ljubavi ko saće meda,
Al’ nikada ti nisam smela
Prići od nekog čudnog leda.
Ljubav i čežnja uvek nas dele,
Ko most nad rekom koji fali.
Nisu sve naše ruže svele
Sve dok se san u srcu pali.
Ljubav i čežnja u nama gore
Od naših snova i čudnog sjaja,
Ti si obala, a ja sam more
Koje nestašni nemir spaja.
