Osnežava dahom zima,
Rukom sipa sjaj eona.
Nežnost srce obuzima,
Lebdi šuštaj od žipona.
Ana spava, san je ljulja
U belini biser školjke.
Mesec se u sobi šulja
I kači se za uvojke.
A na strehi drhte vrapci
S kapicama snežno-malim,
Ljube joj se meki kapci
Nad nosićem radoznalim.
Psst… meseče, ne budi je.
Ne gledaj je iz prikrajka.
Ušuškaj je da se zgrije,
Nek još traje bela bajka.
Dok ne nađem šerpu plavu,
Metlu, dugmad ko gar crnu,
Pomiluj joj lepu glavu
Sve dok zvezde ne utrnu.
Pa kad kao mače skoči,
Ustrepti joj svaki delić.
Nek napoji belim oči,
Biću Anin Sneško Belić.
