Upravo ja, jednoga dana
bijah tamo
gde idu
ludo hrabri
i nesretnici samo.
Dok sam stajao
gospođa mi je
pričala
priču uveličala
a ja sam
samo slušao
da to nije pravda
nego balada.
U palati ovoj
nasmejah se sujeti
gospođe ove
i rekoh
u smehu kroz suze
slasno.
„Ala
lažeš
pogledaj se
prsti su ti
od novca
tuđeg sve masniji
od deteta rođenoga
oni su ti slasniji“
