fbpx

U srce me zaokruži

srce na plazi

Oči služe da te vide
Kad predveče šetam,
Usne šapnu: „Eno ide“
I odmah procvetam.

Ruke služe da nas spoje
Kao da te ženim,
Srce ritmom kaže: „ To je!“
I sav porumenim.

Osmeh služi kad se traži
Čudni svitac noću,
Razvuče se, kaže:“Važi!
Tebe samo hoću!“

Ljubav služi da nam pruži
Za letenje krila,
U srce me zaokruži,
Mnogo si mi mila.

Prethodni tekstKad te trenutak ponese
Sledeći tekstFotografija dana
Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.