Vida OGNJENOVIĆ – MAKSIMUM (roman)

Vida OGNJENOVIĆ (Nikšić, 1941) je naša književnica i rediteljka. Piše romane, pripovetke, drame i eseje. Odrasla je i školovala se u Vojvodini i Srbiji. Osnovnu školu završila je u Vrbasu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963. i na Odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i televiziju 1965. godine. Postdiplomske studije je započela u Parizu na Sorboni, a magistarski rad iz teorije i prakse odbranila je na Univerzitetu u Minesoti, SAD 1972. godine. Od 1974. do 1979. radila je kao asistent na FDU u Beogradu. Za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu izabrana je 1977. godine, a po isteku četvorogodišnjeg mandata, ostala je na angažmanu kao stalni reditelj. Kao profesor po pozivu, predavala je na univerzitetima u Los Anđelesu (USLA), Čikagu (UIC) i dr. Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i ima zvanje emeritus profesora na Akademiji lepih umetnosti i multimedija u Beogradu. Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, kao i veliki broj televizijskih i radio režija, od kojih mnoge po sopstvenim tekstovima. Selektorka i umetnička direktorka Novog tvrđava teatara, međunarodnog pozorišnog festivala u Čortanovcima.

Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada, među kojima se izdvajaju Andrićeva nagrada (1995) i Nagrada Narodne biblioteke Srbije za knjigu godine (2007). Drame i proza Vide Ognjenović prevođeni su na engleski, nemački, francuski, češki, poljski, makedonski, bugarski i mađarski jezik. Prevodi sa engleskog i nemačkog jezika. Predsednica je Srpskog i potpredsednica Međunarodnog PEN centra. Bila je ambasadorka Republike Srbije (2004-2014). Živi i radi u Beogradu.

Nedavno je u izdanju izdavačke kuće Arhipelag objavila svoj najnoviji roman, Maksimum, u kome je glavni junak jedan istoričar umetnosti, jedan umetnik naive. U najavu za roman se kaže da je to knjiga o mehanizmima hajki i progona na ljude koji su u nečemu u kvalitativnom smislu izdigli iznad svoje sredine – koja to ne može da podnese, ni da oprosti – i o bespomoćnosti tih ljudi koji su napadnuti. Time je to na neki način i autobiografski roman. O svom romanu za Blic, autorka je izjavila:

Svaki naš iole bolji pisac bi mogao da kaže da je to autobiografski roman. A ja kažem da je napad na ljude koji su iznad sredine kod nas domaća radinost. I jedan od najvećih problema, rak-rana pre svega za sistem vrednosti a on, taj sistem, jeste temelj i uporište i ishodište svakog i svačijeg života. Ovde nema vrednosti u koju neće posumnjati ponajviše onaj ko bi trebalo da je podrži. Primerice, pre neku godinu tadašnji ministar kulture je rekao da mi nemamo umetničku, klasičnu muziku. A u to vreme, kao i danas, Evropom hara Isidora Žebeljan, naručuju joj se i izvode opere, koncerti… Ali, nije to slučaj samo sa književnošću i umetnošću. Tako je u svim profesijama i oblastima. Ako je prirodno da se ljudi grabe da napreduju, zauzmu bolje pozicije, zar mora biti obavezno i opšteprihvaćeno da čovek ne smatra da je uspeo ako nekog nije oborio. Neretko boljeg od sebe. Valjda je to sigurniji i brži put do uspeha; onaj ko vredi treba da bude diskreditovan da bi onaj ko manje vredi skočio na društvenoj lestvici. Samo, tako nas čitav niz pojedinačnih uspeha vodi u opšti neuspeh.

MAKSIMUM

(roman, Arhipelag, 2017)

Roman o mehanizmima hajke i javnog progona.

Maksimilijan Vajner Maksimum, slikar i svetski priznat stručnjak za umetnost, iznenada biva optužen da je falsifikator i da je na tržištu slika naivne umetnosti podmetnuo svoje slike pod imenom misteriozne umetnice koja u isto vreme volšebno nestaje. Maksimuma napuštaju i napadaju neke kolege i prijatelji, mediji od njega prave slučaj dovodeći u pitanje njegov ugled, autoritet i stručno znanje.

Izložen napadima i podmetanjima, bez mogućnosti da istinu predstavi javnosti u kojoj obmane i laži imaju jednako pravo građanstva, Maksimum započinje priču u koju staje društvena, umetnička i javna istorija poslednjih pola veka ove zemlje. Roman Maksimum oblikovan je u vrtložnom nizanju ukrštenih priča i umnoženih glasova: kao na nekoj uzbudljivoj sceni pred čitaocima se smenjuju junaci i pripovedači čije se priče dopunjuju i prožimaju, sukobljavaju i osporavaju, stvarajući moćnu i mozaičku sliku jednog složenog vremena i uskomešanih ljudskih sudbina u njemu.

Izmešten na prvi pogled iz aktuelnog vremenskog konteksta, ovaj roman svojim višestruko ukrštenim pričama i ljudskim sudbinama koje iznosi sugestivno svedoči o iskustvu nekoliko generacija suočenih sa autoritarnim društvom i isključivostima vlastite sredine. Velika priča o pitanjima koja nas snažno dodiruju.

Izbor dela:

POSMATRAČ PTICA
(roman, Arhipelag, 2010)

Posmatrač ptica je uzbudljiva priča modernih vremena, roman u čijim se glasovima sabiraju iskustva jednog doba i prelamaju neka od najvažnijih pitanja privatnih i javnih istorija savremenog trenutka. Roman je nesvakidašnja pohvala priči i pričanju, knjiga u kojoj sami junaci uživaju u pričanju i koja nudi najprobranija čitalačka zadovoljstva. Ispunjavaju ga velika i snažna priča, junaci izuzetnih sudbina, dubina pripovedačkog humora i snaga pripovedanja. U središtu ovog izuzetnog romana nalazi se junak izukrštanog i uskomešanog identiteta, ali čitalac prati i priče o Ruskom zaštitnom korpusu i belim Rusima – emigrantima u Srbiji, o istoriji železnice u Srbiji, o progonima i umetnosti, o Beogradu u vreme i posle Drugog svetskog rata, o Okudžavi i Visockom, o ljubavi i svevidećem oku policije. U ovaj roman stala je čitava druga polovina XX veka.

PRELJUBNICI
(roman, Stubovi kulture, 2006/ Arhipelag 2015)

Preljubnici su roman o drami identiteta s kojom se suočava glavna junakinja odlučna da, uprkos svim nevoljama svog iskustva, oblikuje identitet po vlastitoj meri i da sama osmisli i ispriča priču svog života nasuprot svim uslovljenostima i svim klasičnim verovanjima da je identitet unapred zadat.
Junakinja romana iznenada doživljava slom vlastitog identiteta i to se u njenom iskustvu zrele i ostvarene žene javlja kao izrazita egzistencijalna drama. Jedna po jedna činjenica o njenom životu i o njenom identitetu, a sve ih je podrazumevala i smatrala same po sebi jasnim i razumljivim, pokazuje se kao netačna, sporna ili pak kao nedovoljna. Otuda ova moderna i nesvakidašnje snažna junakinja romana odlučuje da na rubu vlastite egzistencije napravi preokret i da osmisli vlastiti identitet polazeći od svog iskustva, strasti i mašte, životnih potreba i planova, žudnji i znanja, interesa i mogućnosti, intelektualnih moći i neprestane potrage za smislom. Preljubnici tako postaju uzbudljiva knjiga o identitetu u modernim vremenima i o tome kako osmisliti vlastiti život u graničnim situacijama egzistencije.
Ovaj roman preveden je na više evropskih jezika, između ostalih, na engleski, bugarski, makedonski, ukrajinski i mađarski. Za roman Preljubnici Vida Ognjenović je dobila Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije.

KUĆA MRTVIH MIRISA
(roman, Prosveta, 1995 / Nova knjiga, 2008)

Miris je, međutim, živ, jer on može da se održi samo u živom stanju. On ili nestaje, ili živi, nema mirisnih ruina. Ruševina je samo ono što je izgubilo miris. Samo on, ta obilježena čestica vazduha, jedino on može da nas napoji nepobitnim saznanjem o bivstvu. On nas uvjerava u trajnost dima, te najtrošnije od svih prirodnih pojava.

OTROVNO MLEKO MASLAČKA
(kratka proza, Prosveta, 1994 /Arhipelag, 2009) – Andrićeva nagrada

Prepoznata u kritici kao vrhunski izraz književne evokacije, knjiga priča Otrovno mleko maslačka na sugestivan način obnavlja izrazite ljudske sudbine, kulturne i društvene epohe, minule svakodnevice i časove epifanije u njima. Uza sve to, priče Vide Ognjenović uspostavljaju nesvakidašnji srednjoevropski i panonski horizont moderne srpske književnosti. U pričama pulsira uzbudljiv život i događaji izrazite punoće. Pripovedajući ono što je vredno priče i čineći to bogatim, raskošnim i književno funkcionalnim jezikom, proze Vide Ognjenović predstavljaju izraz poverenja u priču i posvećenosti zadovoljstvu, vedrini i smislu pričanja. Otuda Otrovno mleko maslačka jeste jedna od najboljih knjiga priča u srpskoj književnosti novijeg vremena.

Ostala dela:

Knjige priča:

STARI SAT (Prosveta, 1996)

NAJLEPŠE PRIPOVETKE (izbor pripovetki, Prosveta, 2001)
PRAVA ADRESA (izbor pripovetki, Dnevnik Novi Sad, 2007)

ŽIVI PRIMERI (Arhipelag, 2012)

Knjiga razgovora:

NEMA VIŠE NAIVNIH PITANJA (Dnevik Novi Sad, 2008)

Knjiga proze:

PUTOVANJE U PUTOPIS (Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, 2004)
PISMO BEZ DATUMA (Zograf Niš, 2008)

Knjiga eseja:
NASUPROT PROROČANSTVU (Arhipelag, 2007)
VISOKA VOLTAŽA (Arhipelag, 2014)

Knjige drama:

arhipelag.rs
novaknjiga.com