Uloga porodice je da pomogne da se dete razvije do svojih maksimuma. Samostalnost je jedan od ciljeva kojim se teži. Vrste samostalnosti:
-lična nezavisnost ( da se dete samo hrani, oblači…)
-nezavisnost potreba za snalaženje u okolini ( da se dete slobodno kreće )
-nezavisnost u odnosu na odeljenje i vršnjake
-emocionalna nezavisnost
-intelektualna nezavisnost ( da samostalno traži rešenje problema…)
-nezavisnost u stvaralačkom izražavanju.
Postizanje samostalnosti u svim aspektima vodi ka stvaranju emocionalno zrele ličnosti.
Porodica i razvoj samostalnosti
Samostalnost je uži pojam od karaktera, ona je jedna od pozitivnih karakternih osobina.
Za razvoj samostalnosti neohodni su pozitivni uslovi u porodici ( harmonija u porodičnim odnosima, dobar socijalni status…)
Neki od faktora koji utiču na razvoj samostalnosti su:
-srećan i uspešan brak
-da je dete željeno
-da dete uživa u roditeljskoj ljubavi i naklonosti
-adekvatne osobine roditelja
Ukoliko su navedeni uslovi ispunjeni dete će lakše da razvija samostalnost.
Na razvoj samostalnosi utiče i sama ličnost deteta. Dete rano ispoljava želju da bude samostalno. Uloga roditelja je da detetu omogući da na vreme razvije i ispolji pozitivne osobine.
Samostalnost treba neprekidano razvijati. Pažnju usmeravamo na uzrast deteta, na njegovu sposobnost i dr. Tako dete razvija radne navike, samostalnost u mišljenju i igri…
Savet:
Roditelji često pitaju kada treba početi sa razvojom samostalnosti. Odgovor je od prvih trenutaka života. Zavisno od uzrasta deteta ono će da ispoljava želju za samostalnosti u skladu sa svojim mogućnostima. Primer: dete koje hoda i koje je stabilno pri hodu može da postavi sto, da složi svoje igračke i sl. Dete koje nije prohodalo ili nije sigurno pri hodu može na primer da se samo hrani.
Imajte na umu da kod deteta ne treba da razvijate slepu poslušnost jer to nikako ne pomaže razvoju samostalnosti.
Literatura:
Literatura: R. Grandić (2007) Prilozi porodičnoj pedagogiji, Novi Sad
