Nedovoljan broj profesora u Srbiji postaje sve izraženiji problem koji može imati duboke posledice na kvalitet obrazovanja i budućnost mladih generacija. Obrazovni sistem u Srbiji se suočava sa sve većim brojem nezaposlenih ili nedovoljno kvalifikovanih profesora, što predstavlja veliki problem.
Nekada jedno od najcenjenih profesija, danas je postalo gotovo potpuno neinteresantno za nove generacije studenata. Razlozi su brojni, prvenstveno materijalni status prosvetnih radnika, ali i to što zanimanje profesora više nije toliko poštovano u društvu kao nekada. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste – kakva je sudbina profesorskih zanimanja u Srbiji?
U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina primećuje sve izraženiji trend nedovoljnog interesovanja mladih za upisivanje fakulteta prirodnih nauka, kao što su PMF ili Matematički fakultet, a to se primećuje brojem brucoša koji se prijavljuju da upišu upravo ove fakultete.
Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu je najveći fakultet ovog tipa u Srbiji i jedini fakultet u Vojvodini koji školuje buduće nastavnike i profesore predmeta iz oblasti prirodnih nauka: biologije, hemije, fizike, geografije, matematike i informatike, međutim interesovanje mladih za ovaj fakultet je sve slabije.
Poražavajući podaci
“Zainteresovanost je izuzetno mala. Tako smo na primer, prošle godine imali po jednog studenta zainteresovanog da upiše za nastavnika hemije, odnosno profesora fizike, šest za profesora matematike”, rekla je za naš portal dr Tatjana Pivac, prodekan za nastavu i redovni profesor na PMF-u u Novom Sadu.
Prema zvaničnim informacijama, situacija nije bolja ni u ostalim gradovima na fakultetima prirodnih nauka. U prvom upisnom roku 2023. godine na 31 fakultet u Beogradu prijavilo se ukupno 18.088 kandidata, a najveće interesovanja je bilo za Fakultet organizacionih nauka (FON) sa 2.308 prijavljenih kandidata za 980 mesta.
U odnosu na predviđen broj mesta, posle FON-a u Beogradu najveće interesovanje je na Stomatološkom, Arhitektonskom, Medicinskom i Elektrotehničkom fakultetu. Međutim, najmanje prijavljenih kandidata je bilo na Fakultetu za fizičku hemiju i Fizičkom fakultetu, kao i na Tehničkom fakultetu u Boru.
“Očito je da se budući studenti, pri opredeljivanju za upis studija, rukovode mogućnošću zaposlenja, isplativošću bavljenja budućom profesijom i potrebama na tržištu. Stoga ne čudi orijentisanost kandidata ka IT smerovima, ali, nažalost, ne iznenađuje ni činjenica da je interesovanje za rad u prosveti opalo”, navela je dr Pivac.
Svih pet departmanana PMF-u u Novom Sadu intenzivno radi na promociji svojih studijskih programa. Osmišljavaju se različiti programi i aktivnosti kako bi se približili mladima. Pored promocija na različitim društvenim mrežama, blogova, organizuju se i programi poput “Budi student jedan dan”, naučni Escape room, naučno popularna predavanja i slično.
Kako bi se što bolje pripremio za veoma značajan korak u svom životu i odlučio da li je na primer PMF pravi fakultet za tebe, kao i kako da uspešno položiš predstojeći prijemni ispit, možeš svoje znanje testirati uz pomoć ubrzanog onlajn kursa pripremne nastave za polaganje prijemnog ispita iz hemije. Pripremna nastava se održava od 10. do 14. juna, a kako se možeš prijaviti pogledaj na njihovom sajtu.
Tokom aprila departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine je po treći put organizovao Hemijsku avanturu, odnosno takmičenje timova u rešavanju hemijskih zagonetki, problema i veština po principu Escape Room-a koje se odvijalo u prostorijama plave zgrade fakulteta.
Takođe, na aktivnostima koje organizuje PMF u Novom Sadu možeš biti u prilici da se družiš sa studentima i kroz priču sa njima saznaš sve odgovore koji te muče povodom odluke o upisu fakulteta.
Svake godine stipendije za nedostajuća zanimanja
Ministarstvo prosvete svake godine dodeljuje stipendije u cilju obrazovanja studenata visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji za obavljanje poslova nedostajućih zanimanja od naročitog značaja za obrazovni sistem iz oblasti matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti i nemačkog jezika. Stipendije su u visini od 12.000 dinara na mesečnom nivou, a koji su uslovi za prijavu na konkurs za dodelu stipendije, kao i koja je neophodna dokumentacija, možeš pronaći na sajtu Ministarstva prosvete.
Takođe, ako postaneš korisnik stipendije obavezuješ se da ćeš u roku od dve godine od diplomiranja prihvatiti posao u školi na teritoriji Republike Srbije koji ti se ponudi i da ćeš ostati da radiš u školi najmanje onoliko koliko si primao stipendiju.
Za školsku 2023/2024. godinu ovu vrstu stipendije dobilo je ukupno 10 studenata, tri studenta u Nišu, tri u Novom Sadu, tri u Beogradu i jedan student u Kragujevcu.
Nedovoljno plaćen posao
Dr Pivac smatra da deo razloga za slabiju zainteresovanost srednjoškolaca svakako leži u činjenici da nastavničko zanimanje, uprkos stepenu obrazovanja koje podrazumeva, odnosno činjenice da je za rad u školi potrebno da završiš i osnovne i master studije i ostvariš 300 ESPB, ne spada u red adekvatno plaćenih poslova.
“Povećanje zarada u prosveti, kao i opšteg statusa nastavnika i profesora u društvu, dovelo bi i do porasta zainteresovanosti za ovu grupu studijskih programa. U prilog ovoj konstataciji ide i činjenica da je mali broj kandidata prijavljen čak i za deficitarna zanimanja, kao što su profesor matematike, fizike i informatike, koja su veoma tražena na tržištu, a svršenim studentima je brzo zaposlenje u struci sasvim izvesno”, rekla je dr Pivac.
Međutim, iako je pored svega navedenog teško govoriti o prednostima profeskih zanimanja, dr Pivac je navela neke od njih, a to su rad sa mladima, uticaj koji profesori mogu da imaju na njih podučavajući ih društvenoj vrednosti, odgovornosti, kulturi, a takođe je i veoma interesantan i kreativan posao.
“Oduvek želim da postanem profesor”
Iako je broj studenata ovih smerova mali, još uvek ima onih koji žele da nakon fakulteta postanu profesori nedostajućih smerova, a jedna od njih je i studentkinja TMF-a u Beogradu koja želi da postane profesor hemije.
“Upisala sam ono što volim i želja mi je oduvek da se nakon fakulteta zaposlim kao profesor hemije. Roditelji su mi profesori, pa sam od malena imala prilike da gledam kakve izazove ali i zadovoljstva pruža to zanimanje”, rekla je za naš portal Andrijana Bradić, student TMF-a.
Bradić je istakla da veruje da mladi nisu odustali od profesorskih zanimanja i da su ona i dalje jako cenjena, ali i da danas imaju mnogo više mogućnosti i izbora čime bi se mogli baviti nego što je to bilo ranijih godina.
Profesori su ključni u obrazovanju
Uprkos izazovima, profesorska zanimanja i dalje imaju važnu ulogu u oblikovanju budućnosti mladih u Srbiji. Nastavnici i profesori su ključni u obrazovanju mladih generacija i prenošenju znanja i vrednosti koje su neophodne za bolji napredak društva.
“Problem sa kojim se sada mi susrećemo zbog malog broja zainteresovanih za nastavnička zanimanja treba veoma ozbiljno shvatiti, jer je u pitanju budućnost školstva u našoj zemlji, kvalitet budućih nastavnika i kvalitet obrazovanja generacija koje dolaze”, zaključila je dr Pivac.
Stoga je važno da i država i društvo prepoznaju važnost ulaganja u obrazovanje i pruže podršku profesorima kako bi se osiguralo da imaju adekvatne resurse i motivaciju da obavljaju svoj posao na najbolji mogući način.
Izvor: startuj.infostud.com
