11. Decembra 2019. | 14:36
Početna / Magazin / Značenje dečijih crteža

Značenje dečijih crteža

Crtanje je drevna veština, stara 15.000 godina. Kroz crtež, mi pokušavamo da pokažemo nekome kako razmišljamo, tvrde psiholozi.

Ono što bi roditelji trebalo da znaju jeste da su dečiji crteži jedan od osnovnih oblika dečjeg izražavanja pored igre i muzike. Deca nam kroz crteže izražavaju svoje misli, osećanja, kreativnost, ali i strahove, potrebe, želje. Oni kroz crtež pokazuju ono o čemu nisu u stanju da govore. Osim toga, deca nam na sasvim slobodan, spontan i iskren način šalju poruke o svom razvoju, intelektualnoj zrelosti, viđenju sveta oko sebe i vlastitog  ja u tom svetu.

foto: theconversation.com
foto: theconversation.com

Na prve crteže svojih mališana, većina roditelja se samo nasmeje i odmahne rukom, a ne shvata da oni mnogo toga poručuju o karakteru, potrebama i osećanjima. Želju za crtanjem deca pokazuju čim napune dve godine, pa u tom uzrastu počinju da “kradu” olovke sa stola i raduju se kredama. To je dobar znak da mentalno napreduju, a prve povučene linije im pomažu da razviju motoričke sposobnosti. Posle treće godine, mališani ulaze u fazu simboličkog crtanja i svet oko sebe stavljaju “na papir”. Psiholozi kažu da je to doba kada bi roditelji trebalo da obrate pažnju na crteže.

Razvoj dečjeg crteža odvija se kroz nekoliko faza koje kod svakog deteta traju različito. U početku dete samo šara po papiru. Oko treće – četvrte godine dete uz šaranje po papiru počinje da priča, objašnjava ono što crta. Zatim počinje da na crtežu obične šare pretvara u sliku objektivnog sveta, onako kako ga ono vidi. Prvi oblik koji se izdvaja gotovo uvek je čovek. Kasnije crta životinje, tek onda kuće, automobile, vozove i druge predmete. Olovke i bojice detetu pomažu da prikaže svoj svet, otkrivaju njegov karakter, želje i način na koji doživljava stvarnost.

foto: photo.elsoar.com
foto: photo.elsoar.com

Zna se da uz pomoć dečijeg crteža možete mnogo toga da saznate o deci. Crteži su prozor u njihov unutrašnji svet. Oni često koriste crtanje kao metodu istraživanja, rešavanja problema, davanja vizuelne forme idejama i zapažanjima. Psiholozi smatraju da linije i figure govore o samokontroli i racionalnosti, a njihova pozicija o sebičnosti i ambicioznosti, dok boje otkrivaju emocionalni život crtača. Kada se linije seku pod oštrim uglom, mališani su hrabri i nestašni. Impulsivno dete je prepoznatljivo po haotičnim crtama i predmetima razbacanim na sve strane, dok kreativci voli krugove. Nedazovoljna i tužna deca koriste tamnije nijanse, dok vesela deca koriste žutu ili narandžastu boju. Ono što deci ne prija i što ne vole, oni to ne crtaju čak ni kada ih zamolite.

Ako su potezi prelagani, otkrivaju bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i često vrlo suzdržano dete. To može biti i znak potrebe za više pažnje, odobravanja i pohvala. Ako na papiru ima mnogo precrtavanja prikazanih likova i predmeta, dete se verovatno plaši da će pogrešiti i da neće nacrtati sliku dobro kao ostala deca. Kad je potez prenaglašen, do te mere da je dete olovkom ili flomasterom gotovo probušilo papir, takav potez otkriva dosta agresivno i hirovito dete. Raspored crteža na papiru nam pokazuje kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znači prošlost i privrženost majci, desno budućnost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov svakidašnji život. Dete sigurno u sebe smestiće crtež u sredini papira. Crtanje ljudske figure može biti vrlo zabavno i zanimljivo za roditelje. Roditelja koje dete vidi kao važnijeg i za koje je emocionalno više vezano, crta većeg i postavljenog pored sebe, a članovi porodice se uglavnom međusobno drže za ruke. Posebnu pažnju treba obratiti na noge roditelja, jer ako ih dete crta bose, bez stopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno poverenja u njih.

foto: forwallpaper.com
foto: forwallpaper.com

Sve navedene generalizacije treba oprezno primjenjivati jer svako dete je za sebe jedinka i razvija se svojim jedinstvenim tempom i na jedinstven način. Ono što je najvažnije jeste da decu ne treba siliti da crtaju, već ih pustiti da sami, spontano uzmu olovke u svoje ruke. Za roditelje je važno da podstiču decu da govore o svojim osećanjima, mislima i strahovima izraženim kroz crtež, kao i da postavljaju deci pitanja u vezi crteža i navode ih da razvijaju svoju moć govora i izražavanja.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Dragana Joksić

Dragana Joksić
"Onima koji su neobični, ono sto je neobično krajnje je obično"