Želeo sam to telo
da vodim u svoje selo,
da joj se svak moj divi,
da me za sreću krivi.
♠
Ali telo nije smelo
da uživa u toj sreći,
već je u tom selu selo
da razmisli ima l treći.
♣
A trećih koliko volja,
volja svkog beše tvrda,
izrodi se prilika bolja
odmah iza novog brda.
♦
Cvet cvetao, kao proleće,
priroda se kao u selu budila,
ona kao lasta uskoro odleće,
a moja malenkost se nije čudila.
♥
Tako je to, kad priroda igra,
pravila su jasna ko najlepši cvet,
svet što ga tvoriš je kao čigra,
danas je ovakav, a sutra već lep.
