Noć je spustila svoju tamnu zavesu
Zima kao violina u srcu cvili
Oči mi spavaju na belom povezu
Od inja što na trepavicama živi
Pod korakom škripi sneg utaban
Iz oka mi viri strah od pomrčine
Prati me kurjački pogled gladan
I plaši me njegov zov iz divlјine
Ne tužim bogu niti život kunem
Što večno tonem u tami stradanja
Sebe proklinjem razapetog na krstu
Pred kurjakom kome se klanjam.
