fbpx

Zorica Tijanić: Vreme za nas

Jedan mladić prodaje kestenje
Na uglu ulice s pogledom na luku
Prvi put sam ga ugledala na malom skveru
U ulici u kojoj vazduh uvek miriše na kišu
Žurio je da odraste kako bi otišao negde
Ne sećam se kako smo se upoznali
Ali mislim da je bila jesen

Kod njega dolazim po kestenje
za svoju mlađu sestru
Nikada ne uzme novac za to
Ipak ga ne posećujem zbog toga

Prija mi društvo tog pomalo zanesenog mladića
Provedemo neko vreme u razgovoru
Sasluša pažljivo moje snove i iluzije
Pričam mu o odvikavanju od cigareta
O knjigama, poeziji i zvezdama
A kada padne veče
On pristojno kaže: Hvala ti na društvu
I svako svojim putem krene

O sebi ne priča mnogo
Ali dobro se sećam da smo jedne večeri
Jedne letnje večeri mogli prošetati obalom

Ali nije bilo vreme za nas

Kasnije je oluja opustošila grad
Ugostili smo rat i oboje otišli za svojom sudbinom
Sačuvali smo fotografije u sećanju

Zvuk harmonike me podsetio na orgulje
Kasnije sam nekoliko puta čula sličnu melodiju
Zapisala sam note da ne zaboravim

Nakon nekog vremena sam ga srela
Na mestu gde vam se ponekad može učiniti da ste ušli
u neko drugo vreme u kome se dame voze u kočijama
a muškarci im se dugo udvaraju

Prošli smo tako jedno pored drugoga kao da nikad
nismo vodili duge razgovore a kamoli ljubav
Nije znao da sam upamtila da mu je tog dana rođendan
Možda bi zastao da me pozdravi da je i on to znao

Ipak smo se pogledali
Ne sećam se ko je od nas dvoje prvi skrenuo pogled
Ipak sam ga pustila da ode niz ulicu
Kao i sve ono drugo dobro iz mog života

Ostala sam tužno gledajući za njim

I kasnije sam ponekad zamišljala momka
zbog kojeg sam oblačila najlepše haljine
i vodila računa da ne jedem slatikiše

Putevi su nam se godinama razilazili
A ja kao da sam oduvek znala
Da će možda jednom doći vreme za nas

Nedavno sam ga srela
U gradu koji je postao utočište svima nama
koji smo izgubili dom

I dalje liči na onog istog mladića koji prodaje kestenje
na skveru
U ulici koja gleda na luku
Duša mu miriše na okeane i modre predele
Hoda pomalo zaneseno
posmatrajući svet očima pesnika

Sanjam i ja: Oblak, luku i harmoniku
i u njegovoj ruci moju ruku

Ali ne znam da li je sada vreme za nas…

Zorica Tijanić
Zorica Tijanićhttp://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
Književnica i novinarka, urednica e-časopisa za umetnost i kulturu „Zvezdani kolodvor“. Član delegacije škole poezije (Scuola di Poesia – School of Poetry) i poverenik za područje Beograda. Do sada je objavila sedam zbirki poezije (u tri je koautor) i pet romana, priče za decu (prevedene i objavljene u Sloveniji). Piše kolumne, putopise, eseje i književne kritike. Član Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.