23. Avgusta 2019. | 05:55
Početna / Otvorena vrata / Kako roditelji mogu da pomognu deci da savladaju čitanje i pisanje

Kako roditelji mogu da pomognu deci da savladaju čitanje i pisanje

Na uzrastu pet ili pet ipo godina roditelji mogu kroz igru da pomognu deci u osvešćavanju prvog glasa u rečima.To je veoma jednostavno. Za početak pitamo dete da li u reči AUTO čuje glas A, gde A izgovaramo produženo i naglašeno: AAAUTO. Kasnije od deteta možemo da tražimo da samo oderedi kojim glasom počinje neka reč, npr. SAT opet naglašavajući glas SSSS. Kada dete to savlada možemo isto da uradimo i sa poslednjim glasom u rečima na sledeći način: pitamo dete šta poslednje čuje u reči MIŠ, naglašavajući pritom glas ŠŠŠŠŠ. Veoma uskoro, oko šeste godine, dete možete da pitate od kojih se glasova (slova) sastoji reč KOSA ,kao i koja je ovo reč :K-O-S-A ? Možete da pitate koliko glasova (slova) ima npr. reč OLOVKA.

Proces čitanja kreće tako što deca prvo pogledom odvoje tekst od ostalog što se nalazi na stranici. Kasnije počnu da uočavaju reči u celokupom tekstu, na kraju uočavaju slova u rečima i počinju da shvataju veze između glasova i slova, sa otprilike šest ipo godina.

Šta raditi sa decom na uzrastu pre pete godine

Na ranom uzrastu deteta, pre razvoja sposobnosti analize i sinteze, možete vežbati sa detetom. Npr. razgovarajte o tome koja je reč kraća a koja duža, tako što ćete dete pitati koju reč čuje kao kraću a koju kao dužu, npr.SAT/DINOSAURUS. Reči izgovarajte polako i naglašavjte ih. Korisne su i pesmice, pitalice, brojalice… Rimovanje je vrlo bitno za razvoj fonemskog sluha. Igre rimovanja su deci uglavnom zabavne. Pitajte dete šta se rimuje sa npr. mačka-tačka, zlato-blato, rupa-supa…Možete tražiti od deteta da samo završava rečenice npr. Kćeri moja Nato ti si moje….zlato. Deca već na uzrastu između četvrte i pete godine sama stvaraju rimu.

Sa detetom treba aktivno čitati. Šta to znači? Čitanje ne sme da se svodi na puko prelistavanje knjiga. Naprotiv, da bismo dete zainteresovali za priču treba razgovarati o sadržaju priče i postavljati pitanja npr. “ Šta je Zlatokosa pojela?” ili “ Gde je zaspala?”Rastavljanje reči na slogove uz pljeskanje rukama je takođe korisno.

Početne vežbe za grafomotoriku

Na ranom uzrastu deca najpre mogu da boje bojanke. Na taj način deca uče da boje unutar linija i da budu precizni. To je vrlo važno, jer kasnije u školi prilikom pisanja slova neće smeti da prelaze linije između kojih se piše. Svakako je dobro i to da deca sama žvrljaju, jer se tako stvara osećaj da su sami nešto nacrtali.

Na nešto kasnijem uzrastu deca mogu da spajaju tačkice da bi dobili sliku, vežbajući tako pisanje pravih i krivih linija. Deca oko treće godine znaju da nacrtaju krug, oko četvrte kvadrat i oko pete trougao. Sve ove aktivnosti priprema su za pisanje slova.

Pored uredno govorno jezičkog razvoja, važan je i razvoj vizuelne percepcije, koja podrazumeva snalaženje na papiru. Dobro razvijena vizuelna percepcija podrazumeva sposobnosti uočavanja, razlikovanja i prepoznavanja oblika i veličina, nastavljanje na zadatu liniju, uočavanje odnosa i relacija između likova, koordinacija oko-ruka. Deca koja imaju smetnje u razvoju vizuelne percepcije mogu imati poteškoće u učenju, koje se mogu manifestovati kao npr. poteškoće u prepoznavanju slova u rečima ili razlikovanje slova sličnih po obliku kao što su b i d ili u i n.

Kako vežbati sa decom?

Možete reći detetu da prepozna različite oblike, npr. zvezdu, srce, kvadrat i neka ih poveže sa istim oblicima na drugoj strani papira. Zadaci prepoznaj senku, npr. senka kuće, voća, igračke…Prepoznavanje prednje i zadnje strane tela npr. dečaka, životinje…ili pak pronaći ko se sakrio iza kuće, žbuna, drveta..a da se tom prilikom vidi samo jedna polovina onoga ko se krije. Korisne su vežbe precrtavanja i dovršavanja likova. Isto tako vežbe pronalaženja predmeta na zadatoj slici. Npr. zadatak je da dete uoči što više zadatih predmeta npr. bicikl, kišobran, ptica, …koji su nacrtani na slici grada. Može da pronalazi i zadate predmete na slici npr.prugaste ribe u moru drugih riba i da ih oboji. Seckanje makazama, lepljenje, odlepljivanje kolaž papira, stikera i sličica, igre plastelinom ili testom, slaganje puzli, pronalaženje pravog puta kroz lavirint, spajanje tačkica da bi se dobio oblik. Dovršavanje crteža npr: krova na kući, latice cveta…

Autor teksta: Sanela Raičević, dipl. defektolog logoped

Izvor: decijapsihologija.rs

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.