Mihailo Petrović, zvani Alas, po obrazovanju i dostignućima bio je jedan od najznamenitijih Srba u istoriji. Matematičar svetskog glasa, profesor, naučnik i pronalazač, ipak je stekao nadimak po svom omiljenom hobiju, ribarstvu.
Rođen je 1868. u Beogradu. Kuća u kojoj je odrastao nalazila se nedaleko od Patrijaršije. Iako prepravljana u par navrata, zauvek je zadržala samo jedan prepoznatljiv detalj – reljef šarana na vratima.
Kao dečak, bio je slab i bolešljiv, pa mu je savetovan čist vazduh, kada god je to moguće. Da bi se povinovao, deda po majci Novica ga je vodio na reku tvrdivši da „Vazduh pored vode cementira pluća“. Mihailo počinje da se upoznaje sa svetom ribolova, a ribari će mu iz milošte prišiti nadimak Alas.
Mika je završio Prvu beogradsku gimnaziju kao jedan od đaka profesora Koste Vujića. U četvrtom razredu u svojoj kući je napravio hemijsku laboratoriju u kojoj je samostalno izvodio oglede. U ovom periodu se zavetovao da će u stvari studirati hemiju. Ipak, hemija je bila samo jedna od njegovih ljubavi, a u sledećoj fazi, prevagu je odnela matematika. Upisuje studije na Beogradskom univerzitetu.
Kada je trebalo doneti odluku gde će se Mika Alas dalje usavršavati, presudan je bio uticaj deda Novice. Kako je dobro poznavao Jevrema Grujića, našeg poslanika u Parizu, deda je predlagao upravo taj pravac. „Ja ću kod vlade da poradim za državnu stipendiju, a ti dotle uči“ – govorio je unuku. Izabran je među više stotina kandidata i bio je prvi stranac koji se upisao u Visoku normalnu školu. Doktoriraće matematiku 1891., a dve godine kasnije polaže i doktorat iz fizike.
Kao student generacije, u dva navrata je bio na svečanom prijemu kod francuskog predsednika. O ovom događaju Mika Alas je obavestio dedu sledećim rečima: „Imam da vam javim jednu vest: i ove sam godine, kao i lane, pozvan sa još četvoro drugova iz ove škole kod predsednika Republike na zabavu koja će biti kroz tri nedelje. Nemojte molim vas to nikome pričati, jer će vam retko ko verovati od onih koji su me videli letos bosonoga, sa iscepanim turom noseći one štuke koje sam hvatao u Makiškom viru”.
Neposredno po povratku u Beograd postaje profesor matematike Velike škole, a ubrzo i redovni član Srpske kraljevske akademije. Važio je za jednog od vodećih svetskih stručnjaka za diferencijalne jednačine. Objavio je brojne naučne radove, a bio je i tvorac više pronalazaka. Za jednog od njih, hidrointegrator, osvojio je zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900.
Za nabrajanje svih dostignuća Mike Alasa bio bi potreban podsetnik. Ipak, njemu lično jedna diploma je bila posebno draga. Poznavaoci tvrde da je, od svih priznanja, u svojoj sobi na zidu držao samo jedno i to „Potvrdu komisije za položen majstorski ispit za alasa“. Iako naučnik svetskog glasa, cenjen i priznat od savremenika kao jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena, u srcu je oduvek prvenstveno bio alas. Kako je i sam tvrdio: „Da nije studirao, život bi proveo u čunu, na reci“. Učestvovao je u izradi zakona o ribolovu, a 1911. je na izložbi u Torinu osvojio zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva. Sledeće godine je dostigao lični rekord – ulovio je soma od 120 kilograma. Fotografiju sa svojim trofejem, nosio je stalno sa sobom. Njegov raznovrstan ulov je u više navrata, za uspomenu, bio prepariran.
Proputovao je celu Evropu, a stigao je i da obiđe Severni i Južni pol. Oprobao se i u pisanju putopisa, a jedan od poznatijih mu je „Roman jegulje“.
Mika Alas je bio i poznati virtuoz na violini. Rado je nastupao sa svojim orkestrom pod nazivom „Suz“. Pravili su odličnu atmosferu, uz koju se najčešće gostilo ribljom čorbom.
Bilo mu je 73. godine kada je mobilisan uoči Drugog svetskog rata, kao vrstan poznavalac kriptografije. Njegove šifre godinama pre toga su višestruko primenjivane u vojsci. 1941. Biva zarobljen u Sarajevu, ali je zbog bolesti, pušten kroz godinu dana. Napustio nas je 1943., a na mesto večnog počinka, Alasa su na rukama odneli njegovi najveći prijatelji, ribari.
Izvor: Opanak
