Šumski požar
Na sunčanom proplanku u sred guste šume
Šumski je požar počeo da tinja,
Sazvana je skupština šumskih životinja,
Predsedavala je divlja svinja.
Životinje su počele da glume,
Tragi-komedija sred gustog rastinja…
Prve se za reč javljaju pume,
Kažu da su požar izazvale zmije,
Da bi se zagrejale dok menjaju kože.
Sve zmije uglas viču da nije,
Zmije su pazile, koliko se može,
Krive su žirafe,
One su kuvale jutarnje kafe.
Plamen je zahvatio suve grane…
Žirafe su odmah skočile da se brane:
„To nije istina,
Oko vatre je bila čistina,
Mi nismo krivi,
Za požar zahvalite koprivi
U koju je udario grom,
Tako je krenuo ovaj lom… “
Ali ni kopriva nije mutava
Ne može niko da je sputava…
Ima pravo na lični stav.
Po njenom mišljenju krivac je lav!
Lav replicira, ima demanti:
„Pa vi ste obični diletanti!
Ja sam, bre, car,
Nisam lud da pravim požar!
Kažem vam krivi su orangutani,
Oni su dokazani piromani!“
Majmuni imaju svoju teoriju,
Za šumski požar krive liju.
Lukava lija, stara kuka,
Kao vinovnika proziva vuka…
Vukovima je svega dosta:
„Hej, poslanici, stvar je prosta,
Manite se tih glupih mantri,
Opasnost leži u onoj vatri
Koja preti ostatku šume…
Za šumski požar krive su pume!“
Zvučnoj raspravi kraja nema
Na temu gorućih problema.
U ovoj skupštini cirkus prave,
I divljoj svinji je već preko glave…
Požar se širi, opasno stanje,
Došlo je vreme za glasanje!
Većinom glasova, nijedan protiv,
Izglasano je ko je kriv!
Požar je izazvao šumski zeka
Koga sad strašna sudbina čeka.
Jer što je stvar zajebanija,
To više strada boranija!
A za demokratsko vađenje fleka
Pun pogodak je maleni zeka!
