23. Jula 2019. | 20:30
Početna / Otvorena vrata / Zašto je održivost ključan deo našeg rada?

Zašto je održivost ključan deo našeg rada?

Da li ste se ikada pitali kako zapravo izgleda naš put ka otvaranju novog vrtića? Sa kim radimo, kako biramo lokaciju, i konačno, kako postižemo rezultate? S obzirom da vaša podrška igra važnu ulogu u našoj misiji, želeli smo da podelimo sa vama nešto više o radu našeg tima. Zato je Marko, naš projektni menadžer, odlučio da vas povede s njim u posetu vrtiću koji smo otvorili u Mačvanskom Prnjavoru.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju… Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Đoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Đoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Đoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

 

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Đoković.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Đoković.

 

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

 

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Đoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

 

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

 

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila. 

Izvor: novakdjokovicfoundation.org

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.