fbpx

Жика Ранковић: ЈЕДНО ДОСАДНО ПОПОДНЕ У КАФАНИ “ГРУЖА” (инсерт из комедије : “Извините ако нешто није било уреду”)

scan0010

Кафана „Гружа“. За столом седе Сима Вирус, Миле Мушмула и Аца Бомбај. Пре подне је а већ су припити.

Сима је председник синдиката у фирми у којој раде. Аца вози директора Милићевића а Миле је њихов ортак из детињства, сада дежурни пијанац и, свезналица, a када је трезан, песник, новинар, духовит и неупотребљив.

Сима Вирус: Цоа стално бре оћу нешто да те питам али ми незгодно.

Аца Бомбај: ШТА!

 Сима: За ону малу.

Аца: Коју?

Сима: Па секретарицу, код овог нашег. Мислим бившу секретарицу а сада…

Aца: Добро Симо, све ми је јасно. Питај и ти си дошао на ред.

Сима: Шта то значи?

Аца: Па о њој последњих годину дана  сви све знају а ти, као председник синдиката, и директор, изгледа једини, још увек, мислите да има велика бела крила и да је анђео.

Сима: И?   Какве то везе има? Мислим, шта хоћеш бре да кажеш. Једва заташкасмо ону аферу са секретарицом Тањом, Милићевићем и водоинсталатером   a  сад нешто причаш безвезе о овој.

Аца: Па има Симо везе, има Симо Тупави. Штета што је тренутно Миле у фази тешког кулирања. Да је трезан да ту твоју тупаву фацу стави у песме.

Сима: Занимљиво је да њу Милићевић стално, па богами по некада и пред радницима и предамном, ословљава са- Анђеле. Много бре добар са њом.

Аца: Занимљиво је Симо. Занимљиво.

Симо: Па другари смо бре! Отвори ми очи. Ко све зна о диши ако не зна возач. Реци ми да знам како да се понашам.

Аца: Јел оћеш баш да знаш. Ако знају сви ред је да зна и председник синдиката. Е па видиш Симо то ти је чиста класика. Мала је прошла све. Од ситне сељачке курвице, преко лакодајке, до спонзоруше. Она је лажљива, манипулант, користољубива, приглупа је и необразована, али зато покварена и сељачки лукава. А овај наш Милићевић Мученик, је зове анђеле. Зато је занимљиво.

Сима:  Па бре Цоа претера га. Мени не изгледа тако лоша као човек и уопште. Пријатна је. Јесте да је мало утриповала да је нека риба и да се као нешто фолира али то раде и неки габори  па шта, женско је брате. И како то мислиш „ситне сељачке курвице“.

Аца: Па видиш, имам ја  једног мог човека, тамо.

Сима: Где „тамо“?

Аца: Тамо где нам је лепа Анђелка започињала „каријеру“. Око Свилајенца, Деспотовца, Јагодине. Ето где. Тај мој тамо нешто мува, тргује са пићем и тако те ствари. Е па, он је мени причао за тог неког сељу који је приводио клинке од двадесетак година да му буду конобарице у кафани.То су углавном девојчурци који желе да имају много више него што могу родитељи да им дају, за гардеробу, изласке, по некада су искомплексиране због тога. Желе да доминирају у друштву а ни по чему се не издвајају, ни лепотом, ни гардеробом, ни памећу. . . Зато мисле да ће када се врате са неком парицом свима да покажу како су оне вредне, паметне и способне. То што их у неком ћумезу у некој селендри за мале паре дрнда неки смрдљивко лакше прогутају јер мисле да нико никада неће да сазна шта се одиграло ноћу у некој вукојебини, у прашини…Али

Сима: Оде га ти Цоа на далеко. Нисам знао да си психолог мајку му.

Аца: Био не био тако ти је то. Или их остави момак или…Ко зна. Углавном мисле да су много паметније него што јесу. Е такве прве награбусе.

Сима:  И? Сеља их чека ки паук у паучину.

 Аца: Тако је Симче. Добро си рекао. Ко паук у паучину. Да  им сопче у поткровљу а онда нахушка своје ортаке, неке волине штрокаве на њих, да их мало заплаше. Рецимо  остави клинку ноћу са пијаним мајмунима који коцкају, они је прво провере колико трза на лову а онда крену на њу.

Сима: Како крену?

Аца: Па као да је силују, кресну за лову, и тако то. Проверавају је по џиброњином налогу. Наравно, такозвани Добри Човек  Газда, улеће као Супермен и спашава је од банде пијаних коцкара, поноћних тракториста и слично. Све разрађена шема. Наравно клинка воли кинту, он воли клинке, клинка је глупа, он је као спасилац и заштитник и све иде у круг. Нормално.

Сима: Шта бре нормално?

Аца: Па кад се штрокави, матори џиброња, уз то, и Добри Газда са ловом у једној и оном ствари у другој руци, појави, наравно да је нормално. Заштитник бре! Лево – десно, циле- миле, па немој, па немој, и крене игранкаааа…

Сима: Много бре гледаш Ацо филмове, као ово оно, макрои и те ствари.

Аца: Не бре. Овај смрад је био доста старији од “наше” Анђе,ожењен, ту му женаи деца, све на фињака, он цап па за врат, то јест, он се појављује сада као велики заштитник клинке, а уствари је деље у сопчету, колима и по околини све у шеснес и зато јој даје лепу лову.

Сима: Оћеш да кажеш да се ова директорова проституисала по селима око Свилајенца, за паре са газдом и тако то.

Аца: Хоћу. Мислим, не знам за друге, за џиброњу знам. Знам и да је возао лево десно, па можда су имали и стан у Јагодини, да ли је уваљивао другима за паре то не знам. Углавном те дилиндаре дрндају ове клинке док им не досаде онда их шутну. Уосталом своју „каријеру“ је започела рано. Алкохол, цигаре, играње по столовима. Ту се већ формирао карактер овог створења. У њеном крају су убеђени да је бескрупулозна курвица спремна за све. Чак су јој по комшилуку причали да је директора исфолирала и да је неко други а не он

Сима: Шта! Неко други је…? У сунце ти! Мислиш на дебелог који се тада хвалио?

Аца: Не мислим ја ништа. Довољно је то што у њеном крају, који је најбоље познаје, мисле да је и на такву гадост, такав криминал, спремна.

Сима: Уф бре! Ако је то тачно она није само кретен већ је и болесна! Такве ствари не раде ни највећи скотови. Која иронија а име јој је анђеоско.

Аца: Три позитивна бројања за Симууу. И да знаш, причала ми је та њена „најбоља“ другарица, да је онај буздован чак довозио  из тог села овамо у град и да га она, као момка брате, водила код ње на кафу. Каже другарица да јој није рекла, али да јој  је све тада било јасно.

Сима:Шта?

Аца: Па да је сељачина креше брате.

Сима: Па како на њу набаса овај наш.

Аца: Прво било лепо ал сад почела и њега да завлачи. Јури ове по фирми, ноге поломи за некима. Неки се и плаше од директора па беже од ње, али та нема образа. Лаже га и маже де год стигне. Од сеоске проституције до спонзоруше а сад се претворило у класичну курвицу.

Сима: Мало ми сад и жао овог нашег.

Aца: А што ти га жао кеве ти. Па зар је мислио да директору у канцеларију, да не кажем у кревет, улећу анђели, девице, или девојке које не презају ни од чега, које мисле да је кревет најбржи пут до лепог живота…

Сима: Ипак, мени се увек чинило да он њу воли, и ону пре је волео, знаш оне друге, ко на траци…али ову. И баш она да буде таква сељанџура. Скот.

Аца: Много си бре Симо наиван. О њој сви све знају само ти мислиш да је анђео. Истопи се од милине и смеха кад јој се обратиш. Ко год од мушких зине она се кикоће као да је рекао нешто најпаметније и најдуховитије на свету, ко луд на брашно. Зато блесани зује око ње ко зунзаре око говнета. Ки ки ки ки, ма иди бре, она лаже како зине. Прво је јурцала за овим малим мучеником толико да се и он примио, па видео си  за Нову Годину, само је око ње трчкарао а она је кезила зубиће на њега а сиктала од љубоморе на ону малу. После је Милићевићу рекла како је овај луд, како је патолошки тип, како му је претио… а мали је изгледа потпуно невин. Клео се  Милићевићу у сина јединца да то никад није и не би рекао, да је ова одлепила за њим чим је могла тако нешто да каже. Милићевић, као паметан човек, није поверовао ни једном ни другом, премотао је филм у глави, викенд позиви, ноћни позиви и поруке, фотографије, јурцање по ходницима. Било му је жао овог кретенчића, који пред женама изиграва Рамба а овамо, кад га неко притисне, цвили ко миш и усере се од страха. Када је очигледно почео да изговара несувисле реченице, и почео да се куне у сина јединца, одлучио је да га ослободи притиска али да га и даље надгледа. Знаш да около причају и да се овај полунормални и неписмени јадник због ње и развео. Зато се и плаши ретарда јер је и њега зезнула. Размишљао је и о томе да ова лажљива кучка која около маше репом и кези се на све што носи панталоне не заслужује да овог смушеног и конфузног, припростог човечуљка преда својим људима на даљу употребу али да га и даље прати. Јер, гледај,  морон је донео фотоапарат на прославу и трећину фотографија испуцао на ову Милићевићеву тако да његово „немам појма о чему се ради“ не пије воду. Исто је од својих људи и од њених најближих другарица сазнао све о њеним протеклим „активностима“ о томе да су је растезале по собичцима сеоске полуписмене и примитивне, ожењене дилиндаре, до тога да је ладно лагала о томе шта је ко рекао па се у томе чак и губила и почињала Њему да тумачи шта је хтела да каже или, као, “ја то никад нисам рекла”, а ти знаш да Милићевић има памћење ко носорог.

Сима: Тешка ситуација

Аца: Биће још тежа кад директор провали да га ова десет година лаже а да лаже и овај миш. Летеће главе. Изгледа даје нешто мувала и са оним липсанком магационером Савом. Можда ће ту прво да пукне јер није немогуће да их је овај јадник психић затеко поподне у дишиној канцеларији па сада уцењује нашу лепотицу, нашег Анђела.

Сима: Па кад бре? Кад све то и како започе ту игранку ово женче, нема га шака јада а испаде да ради шта она хоће.

Аца: Не знам ни ја ал све ми се чини да је почела онда кад је нешто пала у немилост па је гурнули да поподне чисти и гура крпу по ходницима и клозетима. Тад је изгледа то почело баш у канцеларији Милићевића где има пића, и свега, а она цигару не вади из уста а богами воли и да потегне. Кад попије неку изгледа лако пада, омакне јој се очас. Тад је неко заскочио. Наша Рамбица или неко други а Рамбица видела. Знаш кад је оно почело да као пада у несвесет и да је водају по хитној помоћи и врачарама.

Сима: Ауууу. Сећам се. Тако и моја комшиница. Увати је муж са швалером а она почне да пада у несвест и да се баца около. Доктори кажу да то постоји у њиховој пракси и да је могуће.

Аца: Симо свака ти част. Начитанији си од Фројда.

Сима: Не зезај бре Цоа. Него ми реци ко је стварно ово липсано. Слушајући те закључио сам да тако хладнокрвно, бескрупулозно, створење одавно нисам видео. Па бре нема је четрес кила а она овог јадног Милићевића музе и зајебава, малтретира годинама. Човек само што је не носи на раменима, штити је од свега, помаже јој око свега, лебди над њом. Па он је и тада спасао да је не отерају одавде.

Аца: Знамо сви зашто.

Сима: Знамо, али то је још више разлог да буде мало нормалнија. Таквог скота мајка не рађа. Па да ли је један минут она волела тог човека.

Аца: Нисам сигуран.  Она о себи мисли да је нека риба. То је ложе, онако приглупу, ови недојебани сељачићи око нас, мишеви који не вреде ни пет пара а пред њом изигравају фрајере. Она јадница мисли да је све то тако. А с друге стране она њих окреће око прста. Да човек не буде паметан шта да мисли. Жене иначе када некога зајебавају иза леђа мисле да је он глуп ако им то допушта. Ова флертује са сваким мушкарцем не схватајући да тиме шаље свима поруку како је Милићевић будала коју она не јебава и да је свима на изволте. Не вреди, од трентка када се то гузило по таванима сељачких биртија за паре са сељачким кафеџијом, уз то пред очима његове жене и деце, то је изгубило сваки осећај за морал и показало своје право лице. Милићевић јој је био шанса, али чак ни такав човек није могао да промени то што  се развило у њој.

Сима: Свашта смо се нагледали али ово ми стварно иде на нерве.

Аца: Не вреди буразеру. Заљубљен човек, луд човек. Али нека. Завршиће тамо где је почела – у блату, моралној каљузи.

Сима: А шта ће да буде са Милићевићем? Јел се сад мало смирила? 

Аца: Ааа па наш „Рањени орао“ мораће, пошто је поломио обе ноге и зубе на овом „анђелу“ да нађе неко друго крилато створење. Ова је можда имала крилца али више као кокошка или гуска. Синдикалац, слушај и ово: када ова мршава дође у фирму и појави се миш за којим ломи ноге и који је по њеној тврдњи нешто уцењује, прети, држи у шаци, ко зна шта, из ње само извире прљавштина, она, ако се бар два пута не откине од Милићевића и ако ништа друго прође крај „Рамба“ добија паничне нападе страха, хистерије, панике. Кажу да се пре толико се уплашило и урлало и скичало да је у нападу беса сличном наркоманској хистерији поломило све по колима Милићевићу који је то само скамењено гледао не верујући својим очима.

Сима: Па шта ће да буде са лажљивим гадом?

Аца: Шта? Спремна је за ђубриште. За отпад. Нико не може да побегне од себе па ни она. Блесаво, лудо, хистерично, лажљиво, уз то курвица и делка гузу за лову, па шта може боље да очекује. Милићевић је добар човек али тек ће она да буде одрана ко јаре кад је преузме неки дилеја попут оног сељобера кафеџије…

Сима: Ауу бре Бомбаје шта ми наприча. Црно без имало белог. Па јел је сад нешто боља?

Аца: Ти си глупљи него што изгледаш. Смирила. Та да се смири. Милићевић јој, и поред свег срања, а сећаш се и оног дебелог смрада што је около препричавао шта је све радио са нашом Анђицом…

Сима: Па то је било одавно.

Аца: Аха. О томе је брујала цела фирма и смејала му се иза леђа, да пијани трбоња преврће дишину лакодајку. Изгледа да се ту омрсило и Куре Нанино.

Сима: Онај љигави?

Аца: Тај, баш тај.  

Сима: Ма пусти то. Шта си почео да причаш о овоме што сада ради?

Аца: И поред свега, кажем ти, Милићевић јој да боље радно место и, шта ова уради?

Сима: Шта?

Аца: Ти и ја као да не радимо у истој фирми. Одма се накачи на другог. Набије у ћоше једног сељобера, оног полуписменог дегенерика што заудара на муљ и зној

Сима: И? Шта са њим. Јесте глуп и одвратан али , шта?

Аца: Да би психопату Рамбицу правила љубоморним, јер је још увек заљубљена у њега и плаши га се, не сме да писне од њега, она смота у ћоше џибера и почне да се увија око њега, опет исто, кикотање, дивљење, изиграва му секретарицу, ради његов посао, кува му кафе, увлачи му се, понизна и смерна. Наравно овај се примио, иначе се прави даје момчић, жену крије ко змија ноге. Па ево сада ложи психића, џибера а Милића врти око малог прста.

Сима: Аууу, тебрааа, где ми живимо. Па она је идиот на квадрат. Или она или Милић.

Аца: Милић је овде поштен. Као свака мушка будала воли је. Све види и прашта мада јој ништа не верује. Мора мученик. А знаш и због чега.

Сима: Знам. Црно без имало белог.

Аца: Црно брате. Црно. Него није штета због будала и ње и Милићевића, штета је знаш због кога?

Сима: Знам.

Аца: Због кретенке ће да настрадају невини, то је штета.

Сима: Еееее.

Аца: Није еееее него зови туру и буди Милета иначе ћемо да га оставимо вечерас конобару Спајдермену да га одвуче у своје сопче на спавање.

Сима: Шта овај овде је геј!?

Аца: Није Симо Геј него Педер. П е д е р. Само, ћути. Иначе нећемо да те примимо у европску унију. Њега негујемо за пелцер.

Сима: Па што  га викаш на  Спајдрермен.

Аца: Па зато га Симке викам што вреба иза шанка као паук ове као што је наш Миланче а после фајронта их одвлачи у сопче на трежњење.

Сима: Као онај Анђин. У бреее. Све паучина и пауци. Е, знаш шта, ти си модеран, европски човек, ти зови овог Спајдермена и наручи пиће а ја ћу да будем Србија.

Аца: Све да платиш.

Сима: (одлази у тоалет) Тако је Цоа. Видиш да и ти умеш да мислиш само кад оћеш.

Аца: Конобааар!

( Појављује се смешна мршава креатура са великом лептир машном и ајнцером у руци)

Конобар: Изволте господине.

(Музика, завеса. Крај прве слике)

 

Prethodni tekstFotografija dana
Sledeći tekstKreativno pero
Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.