Evo praštam ti
Sve ti praštam
Pa nastavi dalje
slobodan od greha
Praznu ulicu
korak bez zagrljaja
koji ponovo učim da hodam
odsečena od jave
Oprostiću
Da – izrečeno njoj
Meni – da nisi onaj pravi
i da je lakše voleti izdaleka
Da teško je voleti onu koja čeka
samoće isplovljene u barkama
od bola
Svaki tvoj poljubac
umesto plesa na modrim obalama
Praštam…
Tkala sam uspomene suzama
Opraštajući odlaske
ali ne i obećanje da ćeš se vratiti
Svako pismo
Jedna laž više
Podgrejana nada
u koloritu rustičnih izdaja oživljava
A ti si…
Bio sve što nisi…
u trenutku zaposednut
Oprostiću ti slabost
posthumne hvalospeve
lažnim očevima
A ja nisam zaboravila
tvoj greh
Zabludu umlja i bezumlja
Život u kojem si odabrao
tamu pod senkom
Zarobljene okolnosti
i poslednju partiju karata
u prljavom kupeu
Na putu za Nagyatád
Neću ti oprostiti mnogo toga
a ti znaš razloge
Ostaću dužna tebi
sve ono što mi nisi vratio
Dozvoliću sebi te oči
Što kristalom modrim sjaje
i ime njegovo milo
što razdanjuje
rasterujući sivilo moje jave
Pa onda idi…
putuj zabludama svojim
zoricatijanic.blogspot.com
