fbpx

жика ранковић: испред куће моје трешња је расла

Неки моји пријатељи постали су

Коначно савршени

Успевају да остану полтрони бившем

А истовремно постану полтрони и садашњем

Због  тога су срећни

Њихово савршенство је све видљивије

И они га, као трудница стомак,

Са поносом истичу

Још мало па ће, када се буду делиле дипломе таквима,

И они бити у свечаној Сали, на улазу,

Савршено благо савијени у струку,

Савршено насмешени

И лепи, као што их бог дао

**

На столу пуњене птице

У прашњавим теглама

Пијане змије

Овде сам се први пут

Заљубио

У професорку биологије

***

Живели смо у времену када

Је све изгледало као  да ће

Трајати вечно

Онда смо ушли у зону сумрака

Када је све изгледало као

Да ће нестати у сутрашњем дану

Сада смо у времену

Које само изгледа

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.