fbpx
spot_img

4. NOVI TVRĐAVA TEATAR 2017: Međunarodni pozorišni festival u Čortanovcima

Četvrti međunarodni pozorišni festival Novi Tvrđava teatar biće održan od 3. do 8. jula u Vili Stanković u Čortanovcima. Umetnički direktor i predsednik saveta festivala, Vida Ognjenović odabrala je da pod vedrim nebom, između ostalih, u takmičarskoj selekciji budu izvedene četiri predstave reditelja: Kokana Mladenovića, Borisa Liješevića, Loberta Lenarda i Nemanje Rankovića. Izvodiće se ti predstave iz Srbije i jedna iz Crne gore. Manifestaciju organizuju osnivači Tvrđava teatra, festivala koji je pod tim imenom imao nekoliko uspešnih izdanja prethodnih godina u na smederevskoj tvrđavi. Festival je takmičarskog karaktera, a o dobitnicima nagrada odlučivaće žiri, u sastavu: Vladimir Kopicl, teoretičar kulture i književnik,  Mia Knežević, rediteljka i Kinga Mezei, glumica i rediteljka. Nagrade će biti dodeljene u kategorijama najbolja predstava, režija, muška i ženska uloga i specijalna nagrada. Festival otvara Marija Medenica, glumica Srpskog narodnog pozorišta
Moje osnovno polazište za sastav festivalskog repertoara je, pre svega, dobra predstava i njen odjek u umetničkom i širem društvenom kontekstu. Malo šta može da korumpira taj kriterijum, jer on nije nimalo skučen i jednostran, pošto dobro znamo da predstavu, taj univerzalni scenski pogon kojeg pokreću ideje, dobrom čini mnoštvo činilaca. Savremeni scenski izraz je, naime, višestruko izoštren u teatarskom smislu kao i u društvenom angažmanu, pa među predstavama biram one koje spremno i žestoko odgovaraju na savremene izazove. Zato smatram da odabir treba da je slobodan i što manje uslovljen spoljnim ograničenjima, pa ni unapred zadatom temom festivala. I moto zbog toga izostavljamo. Naravno, jedan uslov je neizbežan – a to je da se predstava može izmestiti iz omeđenog u otvoren prostor, a da ne gubi od svoje zaokružene izražajne forme i strukture. Dovoljno. Vida Ognjenović
Novi tvrđava teatar do sada je publici predstavio niz izuzetnih pozorišnih ostvarenja iz zemlje i regiona. Deo njegove istorije neki su od ponajboljih reditelja današnjice, najbolji glumci, kompozitori, scenografi, kostimografi i dr. Na njemu su, između ostalih, učestvovali: Bitef teatar, Atelje 212, Srpsko narodno pozorište, Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz, NP Subotica, pozorišta iz Sarajeva, Bukurešta, Beča, Strazbura, Sombora, Niša, Varaždina, Zagreba, Užica, Šapca i dr. Organizator festivala je: Udruženje građana Novi tvrđava teatar, rodukcija festivala je Novi tvrđava teatar – Vila Stanković, Ustanova SKC Novi Sad, Laureat DOO za menadžment i zastupanje autora i glumaca.
                       TAKMIČARSKI PROGRAM FESTIVALA
U Vili Stanković – Čortanovci
od 3. do 8. jula 2017.
Ponedeljak, 3. jul u 21h

FAMA O BICIKLISTIMA Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz
Svetislav Basara u režiji Roberta Lenarda

Utorak, 4. jul u 21h

ČUVARI TVOG POŠTENJA Gradsko pozorište Podgorica
Autorski projekat Borisa Liješevića  


Sreda, 5. jul u 21h
JAMI DISTRIKT Trupa Jami District
Milena Bogavac u režiji Kokana Mladenovića

Četvrtak, 6. jul. u 21h

UKRAĐENA LIČNOS  – predstava van konkurencije
Milenko Vučetić/Milan Gutović

Petak, 7. jul u 21h

NEVIDLJIVI LJUDI Narodno pozorište Užice
Jelena Kajgo u režiji Nemanje Rankovića


Subota, 8. jul u 21h

MEĐUIGRE Akademija lepih umetnosti i multimedija Beograd, Servantes u režiji Vide Ognjenović (diplomska predstava studenata Vide Ognjenović, asistent Ivan Bosiljčić)
Dodela nagrada, u čast nagrađenih predstava

INFORMACIJE O KARTAMA I PREVOZU. Karte za ovogodišnji ambijentalni festival Novi Tvrđava Teatar se prodaju preko svih prodajnih mesta Gigs Tix-a. Karte se puštaju u prodaju 23. juna. Cena pojedinačne karte je 700 dinara. Cena kompleta karata (6 karata za sve dane) 3000 dinara. Cena komplet karata u periodu od 23. do 30.juna je 2500 dinara. Prevoz do Čortanovaca je organizovan i ulazi u cenu ulaznice.
Polasci autobusa iz Novog Sada će biti u 20h ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta, autobus iz Beograda polazi u 19h ispred Pete beogradske gimnazije.
Za rezervaciju karata i prevoza iz Beograda obavezno je prijavljivanje prilikom kupovine ulaznice ili na 064 138 96 94.
Više o takmičarskim predstavama:
FAMA O BICIKLISTIMA Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz, 90min
Svetislav Basara
Režija: Robert Lenard
Igraju: Huszta Dániel, Mészáros Árpád, Gombos Dániel, Elor Emina, Szilágyi Áron, Figura Terézia, Ferenc Ágota, Pongó Gábor i Szalai Bence

Nije više Jugoslavija u raspadu, kao pre trideset godina, nego ceo svet. Pre svega Evropa. No teorije zavere su aktuelnije nego ikad: od CIA-a do KGB-a, od Jevreja do HAARP-a, od islamskih terorista do futbalskih huligana … Tu je i misteriozna teritorija biciklizma, sa svojim poimanjem vremena i prostora, snova i psihoanalize.
Vavilonska kula Velike ludnice nije više san, već je java. U njoj se nalaze šizoidni stanovnici našeg sveta koji plešu i pevaju kao da je sve u redu a kula je već uveliko razdrmana, na samoj ivici raspada. U ovoj ludnici, koja nije samo izgrađena, već i funkcioniše savršeno u svojim imbecilnim mehanizmima, propada pravilo da je jednooki kralj među slepcima. Ovde je slepilo najdragocenija ljudska osobina.
Krimić i filozofska predstava, mjuzikl i pshijatrijska dijagnoza ‒ tako će izgledati adaptacija kultnog romana.
Ocena bloga: 8.25/10.00
ČUVARI TVOG POŠTENJA Gradsko pozorište Podgorica
Autorski projekat Borisa Liješevića  
Uloge: Dubravka Drakić, Branka Femić Šćekić, Božidar Zuber, Katarina Krek, Emir Ćatović, Pavle Ilić, Ivona Čović Jaćimović, Sanja Popović, Simo Trebješanin, Željko Radunović i Branko Ilić

Crna Gora je sredina u kojoj je, tokom prethodnih vjekova, poštenje postalo kult. Zašto? Različite sredine do kulta uzdižu različite kategorije: poredak, prirodu, ekologiju, sport, trgovinu, dizajn, dok smo mi do kulta uzdigli  – poštenje. Svi odgovori su uvijek u geografiji. Naši preci su živjeli u sredini u kojoj nije bilo dovoljno hrane, obradive zemlje, blaga, sredstava za život. Kult poštenja čuvao je zajednicu na okupu. Držao je  u životu. Ljudskost je čuvala egzistenciju. Danas su se vremena promijenila, i u odnosu na ta vremena svega ima na pretek.Usljed promijenjenog socio – ekonomskog momenta mijenja se i način života. Šta odlazi u tradiciju, a šta ostaje u životu? Šta je s tim našim poštenjem, gdje je ono danas i na koji način mi danas nosimo taj kult? Kao opterećenje, nužno zlo ili nešto drugo? Maler kaže „tradicija nije obožavanje pepela, nego održavanje vatre!“ Ako govorimo o našem odnosu prema poštenju, pitanje je što mi danas radimo. Da li obožavamo pepeo ili držimo vatru? Boris Liješević
JAMI DISTRIKT Trupa Jami District
Milena Bogavac
Režija: Kokan Mladenović

Igaju: Isidora Simijonović, Jelena Graovac, Nina Nešković

JAMI DISTRIKT je pozorišna predstava koja problematizuje pitanja nacije i nacionalnih država, u hi-tech svetu 21. veka. Polazeći od činjenice da je nacija konstrukt i pojam zmišljen u 19. veku, ova predstava postavlja pitanje: kako je devetnaestovekovnom izumu pošlo za rukom da izgleda kao da je bio tu od uvek? Da li su nam, u eri interneta, veštačke inteligencije i savremene medicine, još uvek potrebne stare, “dobre” nacije? Šta će smeniti nacije i nacionalne države? I ko je gori: nacije ili korporacije?! Do kraja 21. veka, očekuje se da će većinu intelektualnih i fizičkih poslova obavljati roboti. Da li će roboti imati nacionalnu svest? Da li će biti robo-rodoljubi i robo-patriote? Da li će ideja nacije završiti na smetlištu istorije, ili će tamo završiti oni koji u nju veruju? Da li ćemo u 22. vek ući u cipelama iz 19. veka? I da li nas žuljuju te razgažene cipele? One odavno nisu lepe. A da li su udobne?!
Ocena bloga: 8.0/10.0
NEVIDLJIVI LJUDI Narodno pozorište Užice
Jelena Kajgo
Režija: Nemanja Ranković
Uloge: Momčilo Murić, Divna Marić, Slobodan Ljubičić, Danica Ljubičić i Branislav Ljubičić

Uvek me je intrigirala tema kreiranja neke druge realnosti, onda kada ona u kojoj živimo postane previše tegobna. U slučaju Oskara, ta kreacija je radikalna, on svoju realnost izmišlja, glumi, živi, plaća. Delom, ona je inicirana svešću o prolaznosti i sve bližem kraju života, zbog čega je njegova nova realnost lišena smrtnosti. Stvarnost, koju bi trebalo da čine jednostavne stvari, kao što su ljubav u braku i mir u zemlji i svetu u kome živi, dakle ta stvarnost iz nekog razloga stalno izmiče i uvek je nedostižna. Zato Oskar, u želji da nadmudri sudbinu, pribegava kreiranju sveta u kome vlada, mir, harmonija i večna ljubav. Naravno, krajnji cilj je kraj života, pomognuto samoubistvo, onda kada on to bude hteo, a ne kada mu je sudbina to namenila. Iako može da se učini da tekst balansira u nekom međuprostoru fantazije, on je zapravo ukorenjen u realizmu. Samo je forma otvorena i slobodna, u smislu da likovi mogu biti uvek na sceni, pa i onda kada ne učestvuju u dramskoj radnji.
Takođe, važna tema koju tretira ovaj komad je i tema emigracije, odnosno problema mladih ljudi koji su napustili zemlju. Ispituje se njihov osećaj pripadnosti ili nepripadnosti svojoj zemlji, naciji, porodici… U tom smislu uloga Darka otvara polje koje istražuje kako mladi ljudi doživljavaju svoje nacionalno biće, ali i kako doživljavaju mehanizme neoliberalnog kapitalizma koji često život pretvara u pokretnu traku i melje ljudsko dostojanstvo.
Kraj komada sugeriše da je naša realnost varljiva, da može biti, ne nužno ono što nas okružuje, već i ono u šta sami odlučimo da verujemo. Jelena Kajgo
Istorijat festivala 
Vila Stanković, Čortanovci
Vila Stanković se nalazi na Fruškoj gori kod naselja Čortanovci. Vilu je 1930. godine sazidao kardiolog Radenko Stanković, osnivač Medicinskog fakulteta u Srbiji. Bio je i ministar prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnik kralja Petra II Karađorđevića. Po porudžbini, nacrte je izradio arhitekta Dragiša Brašovan, koji je zaslužan i za izgled palate Banovine u Novom Sadu. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju koje obuhvata 35 jutara raspoređenih na šest nivoa-terasa.
Doktor Stanković dok je još bio na studijama u Beču slušao da između Koviljskog rita i Fruške gore duva lokalni vetar – fruškogorac. Upravo to strujanje vazduha, poznatije kao ruža vetrova, privukla je budućeg namesnika da, na mestu gde se obično grade bolnice za plućne bolesnike, podigne vilu. Po završetku Drugog svetskog rata nove vlasti ga hapse i osuđuju na 12 godina robije zbog saradnje sa Nemcima. Vilu konfiskuju 1952. godine, a prvi na listi novih vlasnika je bio MUP Srbije. Kasnije je vila prilagođena za ukus Josipa Broza Tita, a onda u njoj znaju često da borave najviši državni funkcioneri. Pored maršala, najčešći gosti su bili Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun. Posle je vila prešla u nadležnost pokrajinske vlasti Vojvodine i u njoj su boravili Dušan Alimpić, Nikola Kmezić.
U vili su usvajane brojne političke odluke. Blagodeti vile osetili su Milutin Mrkonjić, Radoman Božović i pokojni Boško Perošević. Perošević je naložio da se izgrade bungalovi, teniski tereni, bazen. Zaslužan je i za delimično otvaranje vrata ovog zabranjenog grada za oči javnosti, jer je 1994, dozvolio da u vili borave posetoci koji nisu radili u Izvršnom veću Vojvodine. Omogućio je da, uz određenu svotu novca, tu borave direktori velikih preduzeća. Radoman Božović je, takođe, voleo ovo mesto. 1997. godine zakupio je 50 odsto prostora na 10 godina. Ali, vlasnik je bio samo godinu dana. Vilu su planirali da kupe Slobodan-Boba Živojinović i Lepa Brena. U vili je trebalo da se održi sastanak Glavnog odbora Demokratske stranke, koji bi vodio Zoran Đinđić, ali je otkazano zbog bezbednosti. U to vreme, veliki broj radnika uređivao je vilu, a postojao je strah od antetata. Sastanak je trebalo da se održi dve nedelje pre ubistva premijera. Vilu danas koriste pokrajinski funkcioneri za protokolarne prijeme i sastanke. U njoj je sniman film Soje Jovanović Silom otac. Vila je i danas zatvorena za širu javnost.
(fotografije)
Izvori:
Marko Radojičić http://bgedtculture.blogspot.rs/
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)