fbpx

žika ranković: dugi mostovi od drveta

dugi mostovi od drveta uranjaju u more

malo zborano more na kraju tvoje ulice

grad sa očima tuge i mirisom noći

okrenut je kamenom pejzažu

osećam dok gledam u tvoje prozore

tvoju kuću skrivenu širokim zelenim lišćem

i dugim popodnevnim senkama

bakarne čestice u kosi

so pod jezikom

prazninu u svemu što dotičem

dok tako izgubljen na pustoj ulici

stojim zaboravljen u vremenu

vidim kako odlaziš bez okretanja

odlaziš u drugo vreme

odlaziš ko zna gde

nemoćan pretvaram se u kamen

u prugu  voz crknutog psa

sneg  velikog parka

koji smo gazili na tvoj rođendan

u  mostarske kiše

drveni most sa koga smo skakali u talase

nekih srećnih godina

tvoju belu rolku mekano ćebe crne čarape

kariranu kratku crveno belu haljinu

i to jutro svetlo prozračno jutro

u kome idem kraj tebe i divim se tvojoj vitkosti providnosti

kosi krupnim očima

uplašen tolikom srećom

golubovi kao prasak poleću sa oluka

dugi mostovi od drveta uranjaju u more

više ništa nemam da ti ponudim

sem praznine u svemu što dotaknem

više ne postojim

ne stanujem ni na jednoj adresi

stojim na toj ulici obasjanoj jutarnjim suncem

i znam odatle nemam više gde da odem

 i znam ti postojiš samo u mom snu

i znam nikada više

nećeš tako mlada i tako lepa

proći kroz bilo koje jutro večnosti

dođi u moj stan

sviraću ti baha

na starom petrofu i o ljubavi ili o životu

pričati zagledan u daljinu

kao da se stvarno razumem u te stvari

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.