Ćutljivo moje nebo
mlekom podojeno,
zapleši lagano
poput sanjivih oblaka,
Zapevaj neżno
u obraze svoje,
neka se radost
prospe po planini.
Pusti sunce da siđe
u leto zakasnelo,
na breg pusti
tu kraj mene
stopala oktenutih
u pogrešnom pravcu..
Gde leptir jedan
u travi kiku plete.
Probudi,
ptice zaćutale,
cvrčka usnulog u sred vreże…
Neka se oglase
pre ivanjske noći…
Ćutljivo moje nebo,
pošalji radost …
Skupljaću je u naručju
kao breme…
