Oran: Šta bi? Nestadoste?
Anja: Nešto sam, slučajno .. :) Vraćam se.
Oran: Aha. Čekam, kao Dejvid Bekam. :)
Oran: Zaglavih se ovamo, baš.
Anja: Čekam ja, kao Viktorija.
Oran: hahahahaha Eto, posle ti odoli.
Anja: Ne odolite mi…
Oran: Eh.
Anja: Nemojte…
Oran: Prosto ne znam šta da napišem…i zbog toga se mrzim. Mrzim sebe sada u ovom trenutku, baš!
Anja: Ali ja Vas ne mrzim. Baš ste mi dragi, iako se uporno trudite da me odbijete od sebe.
Oran: Pa mora i Vi u nekom delu sebe da ste mazohista. I to je čudna stvar…baš…Svaki normalan čovek bi do sada, da je na Vašem mesto odavno otkačio ovakvu budalu, baš (reč budala važi samo u smislu muško – ženskih odnosa, naravno).
Anja: Ali, retko ko mi se svidi inače, baš retko ko…i sada, kad sam Vas srela, ne mogu tako da Vas otkačim. Ne zelim. Imate Vi kvalitete, i to baš, baš.
Oran: Imam, ali van tih odnosa…imam i u tim odnosima, naravno…ali ne smem da ih pokažem…i to je ona karika koja u ovom lancu nedostaje :) Lancu! Kažem ja da ste Vi mazohista :) Samo ja nikako nisam sadista, što svemu ovome daje jednu veoma smešnu notu :) Baš.
Anja: Čovece, ne bulaznite više…Stvarno znate da preterate.
Oran: Pa znam da znam. Pretaram, pa ne znam kada je dosta.
Anja: :) Priznajete…Oko, dragi ste mi, ali baš dragi postali.
Oran: Jao, da samo znate kako je to lepo pročitati. Hvala Vam. Baš.
Anja: Tu ste? :) Znate šta sam uradila danas?
Oran: Da, naravno. Ne znam.
Anja: Pravila sam tortu, ali, nema je više. Ni jedno parče nije ostalo.
Oran: hahah Pa gde je?
Anja: Ni jedno jedino. Zeka pojeo :)
Oran: Zeko, zeko…Zašto malo ne ostavi Anji? Uh, uh…samo da ga sretnem da ga priupitam za junačko zdravlje! :)
Anja: Aaa, jela sam kao blesava, nikako da se zaustavim.
Oran: Ima uši da mu vežem na mašnicu!
Anja: Mozda je plavi zeka? :)
Oran: Divno, divno…samo se Vi ubuckajte..:) E, možda je. On sve zna i sve razume…Ijao, da mi je jedan takav…huuuuuuuuuuuuu
Anja: ( sviđate mi se ) Nemojte sad da pobegnete…Ne. Ne želim da Vas plašim izjavama.
Oran: Znam da ne želite…
Anja: Hm, Vi znate da ja znam…!
Oran: :)
Anja: Vi znate da ja ne želim…?
Oran: Paaaaa…Više ne znam ni kako se zovem. Baš.
Anja: :) Zbunila sam VAS….
Oran: Potpuno i skroz.
Anja: Sorry. Neću vise. Neću više, eto.
Oran: Ijao(dosadan sam više sa ovim jaukanjem, kukanjem i ostalim poskočicama), da samo znate kako biste mi pomogli tom slikom posle te torte, ubuckani.
Anja: Izvinite.
Oran: Ma nemojte se izvinjavati, Vi ne radite ništa loše.
Anja: Ali ne radim ni ništa dobro.
Oran: Ja sam taj koji treba da se izvinjava. Ma Vi imate pravo da radite šta god želite…Vas ništa ne sputava. Slobodni ste kao ptica (ako jeste), baš.
Anja: E, dragi moj Oko, sputava i mene mnogo stvari…
Oran: E, draga moja Anja, šta Vas sputava? Šta Vas moze da sputava?
Anja: Mnogo toga, ali…
Oran: A može li se znati bar nešto od toga?
Oran: Ne mogu, nikako.
Anja: Niste mi rekli ni čime se bavite…znate, ne znam ništa o Vama. Znam samo da mi se sviđate, i to mnogo. Ništa više ne znam. Ništa više.
Oran: Da, da. Jasno…a pročitaste li ono za sliku?
Anja: Da, da bi Vam to pomoglo, ali nije mi jasno kako jer ste me već otpisali…
Oran: Pa sve dok ste tu, Vi ste na neki način deo mene…
Anja: Pa ako Vam se svidim, ima jos više da budete napeti, a ako Vam se ne svidim, onda ne znam šta (nisam stigla još do toga)…
Oran: I sve dok ste deo mene, Vi dišete zajedno sa mnom.
Anja: Da, ali ste jedno veče pokušali da prekinete kontakt, ne znam ni sama koliko sam plakala i koliko mi je krivo bilo…
Oran: Evo ovako…kod mene je kontra…Ako mi se svidite(nisam stigao još do toga, ali verovatno ću onda naći još neku smicalicu…), ali to je izrazito malo verovatno…A ako mi se ne sviđate, što je vrlo verovatno, rekao bih Vam da možemo biti prijatelji, eto.
Anja: I šta će Vam, onda, moja slika? Ne znate ni sami.
Oran: A nemojte plakati zbog mene nikada, nisam ja vredan Vaših suza, baš. Niko nije vredan Vaših suza.
Anja: Čovece, čovece…pa ako ne želite da Vam se svidim, neću Vam se ni svideti, tako ste unapred već sami sebe ubedili u to.
Oran: U svakom slučaju, ne bih nikako prekidao kontakt ukoliko Vi to ne želite. E, pa tu je i svest ispod svesti…Ja time ne mogu upravljati.
Anja: A ako je malo verovatno za mene, pitam se onda kakve su te Vaše žene (kad Vam se već svaka sviđa)? Samo Vi filozofirajte…
Oran: Moje je da zacrtam standarde, a šta će dalje biti, to ne mogu garantovati.
Anja: Standardi???? A kako Vi izgledate ???
Oran: Pa one su ovako dobre, imaju dobru dušu. Ja trenutno ne izgledam kako bih želeo da izgledam…
Anja: Svašta. I Vi bi, da se ubedite da Vam se ja neću svideti.
Oran: A realno, rekao sam…lep, sa viškom kilograma koje polako skidam.
Anja: Ili kako vidim već, Vi ne želite da Vam se ja svidim.
Oran: Pa ja bih bio najsrećniji da mi se Vi ne dopadnete…da mogu da kažem da ste divni kao čovek i da bih zauvek želeo da budete moj prijatelj.Eto.
Anja: Hvala Vam na tome.
Oran: I mogao bih bez te telesne dimenzije da Vas volim svim srcem svojim. Ovako, na ljubav ne smem ni da pomisllim.
Anja: Razumem Vas, ne želim ali razumem.
Oran: Pa evo primera, taj moj životni savetnik…to je osoba koja je izrazito lepa i zgodna…ali malo starija od mene…što mene više apsolutno ne interesuje…i ja je volim baš. I svima mogu da kažem i da pokažem da je volim.
Anja: Volite je samo kao prijatelja i samo tako?
Oran: I to je biće koje je danas teško sresti. Jako teško. Da. Volim je samo kao prijatelja, baš….Ranije sam pomišljao i na neke druge stvari, ali je tada nisam ni smeo voleti…sada je baš volim. Eto, i mogu svakom da kažem i govorim…Volim je…i oni znaju da je to prava prijateljska ljubav…oseća se to, baš. U stvari, postoji tu i jos jedan momenat…ja sam jedinac… Strašno mi nedostaje neko rođeni…
Anja: Vi ste mamina maza…
Oran: A mislim da sam životno osakaćen neimanjem sestre. Pa bio možda, sada ponekad.
Anja: Moguće da vam ona na neki način nadomesta sestru koju nemate. Razmeženko.
Oran: A u stvari, moja sestra je otišla sa ovoga sveta čim je došla na njega…i mene nešto strašno vuče ženskim osobama koje me shvataju… A možda sam samo razmažen….ali meni se čini da je ipak ovo prvo sa dodacima razmaženosti.
Anja: Oko, hvala Vam i na poverenju i na ovome..hvala zaista. Drago mi je bilo i što sam Vam pre neko veče rekla neke stvari, a i drago mi je što vise niste olovni. Radujem se što dopuštate da Vas upoznam.
Oran: Moram da se nasmejem…Da Vi samo znate koliko se ja suzdržavam…pa cini mi se da bih ovom energijom uzdržavanja mogao da pomerim planinu čitavu, ma čitav lanac planinski. Apenine! Pirineje!! Karpate!!!
Anja: Nekako, ponekad, želim Vam reći milion stvari u jednoj sekundi…
Oran: Ural, bre!!!
Anja: Nekad Vam zelim sve ispričati, ali…
Oran: Pa ispričajte mi…osim što blebećem, ja jako dobro znam da slušam.
Anja: Ma znam da znate, ali osetim da treba malo i da se suzdržim..ne mogu odmah sve na tacnu, znate već…
Oran: Znam, kupiću Vam još jednu tacnu. Želite li cvetnu ili sa srculencima?
Anja: Vi mene malo z?
Oran: :)
Anja: Malo samo….
Oran: Pa čisto malo da razveselim situaciju.
Anja: Čovece, dobiću bore zbog Vas.
Oran: Neeeeeeeeee. Rekao sam već da ja nisam vredan toga.
Anja: A Vi jos razveseljujete…
Oran: Niko nije. Vi ste divna osoba i to morate znati…retki su takvi poput Vas, hej!
Anja: Ma bore od smeška koji je tu sve vreme!
Oran: A, to. Meni puče kičma od ovih planinčina što vučem, a smejao bih se slatko i ja…ali po onom principu…Smejem se, a plakao bih…Što reče Oliver Mandić.:)
Anja: Kakve su Vas planine okovale?
Oran: Pa ove, što ih mogu povuci energijom uzdržavanja. :)
Anja: Da nisam ovakva kakva jesam pa da Vam kazem : Ma pucajte, čovece, ne suzdržavajte se…ali tako nešto i ja radim, pa…
Oran: Pa eto. Nego, skoro će jedan sat…Rekao sam da ću povesti malo računa ove sedmice….Ne bi trebalo da dolazite u situaciju da Vam neko isključuje računar, baš.
Anja: Znate, legli su svi.
Oran: Pa probudiće se možda.
Anja: A loše je ako ustanu (kao što je bilo pre neko veče) Je li Vi to mene terate?
Oran: Pa eto, o tome pričam. Pa ja to Vas radi…Znate da ovo baš i nije najzdravije.
Anja: Ne vrdajte…terate me.
Oran: Ja Vas teram zato što ste mi dragi…da mi budete zdravi, naspavani i lepi. Baš.
Anja: Sutra , prekosutra i onaj sledeći dan-pljuskovi i grmljavina, tako da je moguće da uveče neću dolaziti.
Oran: Plašite se grmljavine, ili se plašite da se računar ne pokvari?
Anja: A za spavanje-pa ostanem ja do malo duže ujutru. Gasimo računar kad grmi, iz struje, a i ja se plašim. Plašim se grmljavine.
Oran: Gle. A otkud to?
Anja: Pa tako je već neko vreme.
Oran: Od skora?
Anja: Plašim se i mraka. Plašim se i da ostajem sama u mraku.
Oran: Gle, gle…
Anja: Plašim se i kad grmi, a ja sama, plašim se zmija, plašim se…svačega još.
Oran: A koja je najbanalnija stvar koje se plašite?
Anja: Meni to nisu banalne stvari, ni jedna od njih.
Oran: Slažem se…ali koja bi za druge bila?
Anja: Ako se plašim, znači da ja to ozbiljno shvatam.
Oran: Da, ali za druge koja bi bila?
Anja: Skoro sam čula od devojke jedne, plaši se golubova, i to mi je smešno…Mogu samo da Vam kažem čega se plašim, pa procenite šta je banalno a, šta ne. Razumete?
Oran: Jasno. Pa ako želite, ja sam tu.
Anja: Hoćete da mi kažete čime se Vi bavite? Plašim se: mraka, kad grmi, zmija, bolesti, nemoći, da ostajem sama…Plašim se losih ljudi, Plaše me prevare.
Oran: Aha.
Anja: Trenutno ne mogu da se setim čega još, ali to bi, uglavnom, bilo to.
Oran: Pa i ja se plašim svega toga, ali samo u mnogo manjoj meri. Sve zavisi kako postavite stvari…ako shvatite mrak kao dan…samo sto se ne vidi…a da je sve isto…Sve su stvari iste, sve se isto dešava, apsolutno sve…samo se malo manje vidi. Tako da u mraku nema ničega sto bi Vas plašilo.
Anja: Kako da mrak shvatim kao dan, kada se tada ništa ne vidi i kad može ko zna odakle da se pojavi?
Oran: E, pa fora je u tome što niko neće da se pojavi, jer je sve isto kao i po danu. Po danu se niko ne pojavljuje, neće ni noću. Prosto. Ja to tako posmatram.
Anja: Ali nije, pokušavate da me ubedite u nesto što, prosto nije tako.
Oran: Pa pojavljuju li se ale i bauci danju?
Anja: :) Jače je od mene.
Oran: Pa pokušajte malo da razmisljate na ovoj način, pa ćete videti da će strah biti manji…a onda je fora samo da nastavite u tom smeru dok ga ne dovedete na jednu podošljivu meru s kojom možete da se izborite…Eto.To je proces, nije ni brz, ni jednostavan.
Anja: Plašim se da spavam u mraku.
Oran: Jasno.
Anja: Plašim se da zaspim ako je podignuta roletna.
Oran: Jasno.
Anja: Plašim se kad prolazim noću nepoznatim krajem.
Oran: Recept sam Vam dao…Vaše je samo da umesite tortu.
Anja: Danas mesila…:)
Oran: Strah od prolaska noću nepoznatim krajem je koristan…i ne treba da prolazite noću nepoznatim krajem…Koristan, baš kao i strah od zmija i grmlajvine. Sa tim nema potrebe da se borite.
Anja: I danju su me spopadali neki matorci…E da… i plašim se matoraca, njihovog spapadanja i “muvanja“.
Oran: A za tortu sam pročitao, zato sam ovo i napisao..) Matorici..:)
Oran: Pa zar i ja nisam jedan od njih? Zar ovo nije noć? Zar ovo nije spopadanje? Možda čak i neke primese muvanja? :)
Anja: Plašim se onih matoraca koji mogu da mi budu tata i koji otvoreno prilaze, čak i na javnom mestu gde sve vrvi od ljudi.
Oran: Gle, gle…Pa zar Vam se to dešavalo?!
Anja: Prvi put, u srednjoj školi, čini mi se…da, da.
Oran: Au. I? Šta se desilo?
Anja: Mogu nešto da Vam ispričam, ali u poverenju maksimalnom? Apsolutno poverenje. Samo nekoliko ljudi zna za to, ali ne sve…
Oran: Pa sad…što se mene tiče, da…ali izbegavajte da koristite te konstrukcije na ovim prostorima isto tako i da pričate bilo šta u poverenju bilo kome na ovim prostorima.
Anja: Imam potrebu Vama da kažem.
Oran: Što se mene tiče, slobodno recite. Biće zaključano, baš.
Anja: Ako Vam dosadi, vičite :)
Oran: Ne brinite, neće. Slušam Vas.
Anja: Treća ili 4. godina srednje. Čovek je puno stariji od mene. Zna da sam ja puno mlađa. Zna. Odvratan. Gadan. Debeo. Ćelav. Bez žene i dece. Pokušava nešto, ali na neki čudan nacin. Ja klinka, tek upoznala prvog dečka, tek pao prvi poljubac.
Oran: Da?
Anja: On: pile, kako su ti lepe nogice…pile, kako ti je lepa guza, pile, kako ti je lepo ovo, ono…itd. Baš tim rečima.
Oran: Aha. I?
Anja: Ja pokušam nekako da iskuliram, da ne pridajem važnost tome. E, sad, odnos je bio takav da smo se morali vidjati neko vreme, poslovno, ne zato što sam ja htela. Jednom, kaže on da odemo na kupanje, ali da ne kažem nikom jer…i naveo on tu 464 razloga.
Oran: Da?
Anja: Ali, ja nemam kupaći,…i ja tu počela i…jednom odosmo mi na kupanje…seli, pričamo, sunčamo se…ništa. Posle nekog vremena, hajmo u vodu. U vodi, počne on da me pipa, ali baš ono nepristojno.
Oran: Au.
Anja: Ja kao bežim u vodi od njega…on kao da me uhvati i ruka mu je s vremena na vreme na nezgodnom mestu. Ja se odsekla i hoću da izadjem i hoću i hoću. On me kao nešto ucenio, ako kažem mojima, on će…ne znam više ni ja šta…Pokušavao je 652 puta da me poljubi u usta!
Oran: Hm.
Anja: I ja kao debil samo okrećem glavu na stranu. Jednom me je odveo na plac, ali kao nešto da uzme, pa…ništa otvoreno da kaže, već sve kao usput mu je, ali da nikom ne smem da kazem…Pokazao mi je kuću što pravi…i kaze: “Pile, je li bi ti volela da ovo bude naša spavaća soba? Naša dnevna soba? Naše kupatilo?”
Oran: I?
Anja: Ja gledam, ne verujem sta mi se dešava. Ne znam šta da kažem. Ostala bez teksta. Kuća tek napravljena, samo stavljena vrata i prozori…i on zaključa vrata i počne da me steže i da me grli.
Oran: Au.
Anja: I počne ruka ponovo ka mom gornjem delu( leto bilo). Ja se otrgla i bežim po kući (kao dete)…On za mnom i vuče me ka sebi i grli…ali, tako me stegne (osetim da on hoće…). Tu ja počnem da vičem…i vičem kao blesava. On se tu malo trgne, ali neće da otključa. Ja se prepala…da skratim…otključao je, ali nastavio kad sam izašla. Posle me odveo u šupu, ali sam se trudila da ne ulazim pre njega itd. Mojima nisam smela reći jer ga oni znaju. Čak, dođe nam i neki rod. Ja u haosu totalnom. To mi je bio jedan od najlošijih perioda do sada.
Oran: Starašno. Strašno.
Anja: Došao jednom kod nas, znao je da roditelji nisu tu. Ja se sakrila u ormar…rečeno mu je da se neću uskoro vratiti, čovek je krenuo po sobama i otvarao sve ormare (onako kroz osmeh). Naravno, sedela sam na ćebetu i nisam disala, da ne bi čuo! E, tada sam se dosta razočarala u ljude, i tada. Smorih li Vas?
Oran: Nikako.
Anja: Eto, to je jedan mali deo kojim se ne ponosim. I koji je ostavio trag neizbrisiv.
Oran: Da, jasno.
Anja: Ali, jako, jako loše iskustvo. Dete sam bila tada.
Oran: Pa i sada ste dete, delimično…
Anja: Znam, znam, sva sam detinjasta, ali u mnogim stvarima razmišljam zrelo (koliko mi to godine dozvoljavaju).
Oran: Pa o godinama i razmišljanju i pričam…Sve to pre 25. je detinjasto razmišljanje, mada zenski svet malo ozbiljnije i brže sazreva…Baš.
Anja: Čekajte onda još koju, pa ćemo se opet videti :)
Oran: :) No, šalu na stranu, ovo što Vam se desilo još je i dobro prošlo…obično se te situacije završe ne tako povoljno po dete…
Anja: Ma znam, svašta je moglo da bude…ali.
Oran: Možda čak je i kod Vas bilo nešto više, samo ne smete da kažete ili Vam je neprijatno…Znam da se to ponekad svesno prećuti.
Anja: Da, oblačila sam se kao za izlazak ( i tu me je mama kritikovala ). Sređivala sam se kao da idem ne znam gde, ali tako sam radila ne zbog njega, već tako sam inače radila. Bila sam iskrena i fina(ali takva sam inače). Lepa (inače). Stalno sam mu naglašavala da sam zauzeta, persirala mu, nabijala godine na nos…A to što smo rod i to stalno, ali on ništa. Ali ljigavac ljigavi je on. Posle toga, sledeće leto, bili negde zajedno (slučajno) i on se ponudio da me odveze kući. Prvo, samo što me nije silovao u kolima. A posle kad sam se izdrala, počeo da mi priča kako ga je neka njegova njegova optužila da joj je napravio dete (a on traži dnk analizu) i jos svakakve budalastine…
Oran: Svašta baš…ali moram Vas nešto pitati…Zašto posle svega sa njim u kola? Vraćala se kuci posle jedne vrlo neprijatne situacije, prošlo godinu dana od toga svega…
Oran: Pa?
Anja: Išli u istom pravcu i smeru.
Oran: Vrlo ste neubedljivi, moram priznati.
Anja: Pa ne znam!!!!!! Ne znam. Ne znam. Glupa sam.
Oran: Pa znate, samo to treba reći. Ne, ne…to nije bila glupost. To je bilo nešto drugo, baš.
Anja: Nisam razmišljala, ne znam.
Oran: Pa kad bi malo analizirali, spoznali bi ono što vec krijete od same sebe, verovatno.
Anja: Vidite sitaucija je bila jedna veoma neprijatna…bolnica…
Oran: Pa imali ste taksi, autobus…Mogli ste i pešice.
Anja: Pesice, noću? Jako velika udaljenost? Hmmm. Pa mogla sam….
Oran: Pa mogli ste gradskim prevozom.
Anja: Što da ne? Znam i ja šta sam sve mogla, ali takva je bila situacija pa nisam.
Oran: Aha,
Anja: A i, delovao je bezopasno, prošlo je vreme od onda.
Oran: Hm. A jeste li Vi sigurni da se nije ništa desilo više od tog grljenja i stezanja?
Anja: Pa možda ja ne znam.
Oran: Dobri ste…Želeo sam da napomenem da žrtve obično i prećutkuju da su žrtve…opet iz razloga stida, sramote, ili već čega…Postoji hiljadu razloga.
Anja: Grlio kao lud, stezao uz sebe, u vodi pipao gde nije trebalo, preko majice opet, pokušavao da poljubi…
Oran: Aha. A interesuje me samo još nešto…
Anja: Možda čak i ruka bila ispod majice, ali na silu i uz moje vikanje i dranje, posle čega nismo ostajali više sami niti išli u kuću, niti bilo gde. Čovek se popalio kao lud. Pitajte.
Oran: Da li ste u bilo kom trenutku tih kontakata osetili zadovoljstvo makar minimalno i da li ste možda, kasnije, vraćajući film unazad, razmisljajući o tome, osetili delimično bar zadovoljstvo?
Anja: Iskreno, plašim se da Vam odgovorim na to. Razumite, dete sam bila, balavica, derište.
Oran: Pa slobodno, da ne naslućujem, ne bih ni pitao.
Anja: Odgovorila sam Vam.
Oran: Da, jasno. Izvinite.
Anja: Vi se izvinjavate? ZAŠTO?
Oran: Pa odgovorili ste mi, a ja Vas pitam i dalje.
Anja: Čini mi se da ste, možda, u pravu, ali da ne želim da priznam to.
Oran: Da, da…jasno. A da li mislite da Vas, uopšteno, privlače stariji muskarci?
Anja: Ovako, tada su i se zgadili. Nisam bila sa dečkom koji je stariji mnogo od mene, čak sam, i kad upoznam dečka koji je stariji 5 godina, odbacim ga. Matorce ne podnosim, one mirišljave što misle da me muvaju. Ali, upoznala sam dečka i zajedno smo nekih godinu dana. Stariji je od mene dosta, ali prija mi to nekako. Mogu da ga ispratim, bar mi se čini da mogu.
Oran: A šta Vam više odgovara kod njega…Fizički kontakt ili duhovni, da se tako izrazim.
Anja: Kod njega,…i fizicki i duhovni.
Oran: Znao sam da ćete to napisati :)
Anja: Svaki kontakt mi prija :)
Oran: Jasno.
Anja: Ali jeste tako, ne mogu da ga delim na fizicko i duhovno.
Oran: :)
Anja: Kompletan je.
Oran: Aha. A da li se odnosi prema Vama kao prema detetu, zreloj zeni, ili i jedno i drugo u zavisnosti od situacije?
Anja: Znate, bila sam sa dečkom koji je mlađi i ne bih više ponovila. Odnosi se prema meni i kao prema detetu i kao prema ženi, zavisno od situacije
Oran: I to sam dao predvideti.
Anja: Moje drugo :)
Oran: A zasto mislite da ste šašavi?
Anja: Mislite li i Vi to?
Oran: Ja mislim da ste Vi retka osoba koja se nalazi na ovoj planeti Zemlji.
Anja: Hvala Vam, Hvala zaista. HVALA VAM.
Oran: To je moje mišljenje…e, sad…iz opisa situacija…ili ste zaista fini, dobri, naivni, vaspitani i već sve to što ide sa tim…ili nešto sasvim drugačije….ali ja duboko verujem, a to je više od 75 posto da je ovo prvo.
Anja: Ovo prvo je.
Oran: Drago mi je, baš. A sada da postavim ponovo pitanje…
Anja: Ali, Vi ste to i znali…..Vaše sam drugo ja. Postavite, ali onda i ja imam nekolio za Vas… :)
Oran: Nemojte, to zna da udari vrlo jako u ove sitne sate…
Anja: Htela sam i ranije, ali Vi biste sve o meni…ranije.
Oran: Ma može sve…Ali još jednom….Zašto mislite da ste šašavi…Da li je to zbog one narodne…Lud i dobar – braća.
Anja: Šašavim se stalno, stalno, volim to u drustvu meni dragih osoba, da se opustim i šašavim.
Oran: U značenju da onaj ko je dobar veoma često ispadne lud…recimo :)
Anja: A može se i tako tumačiti.
Oran: Aha. Ali više je ovo prvo, je li? Šašavljenje?
Anja: Jer primećujem da ako si drzak i bezobrazan-uspevaš, a ako si nenametljiv i naivan-budala. Skoro sam se popela dečku na krkače i tako me je nosio, njemu je to bezveze, ali meni je prelepo i slatko.
Oran: :) Odakle Vam samo taj rečnik…kao da živite tu, kraj mene…i kao da imate preko, bar preko trideset :)
Anja: Kako bi to lepo bilo… :)
Oran: A koristimo 90 posto isti recnik. Pa bilo bi, ali ovo sa godinama ne bi :)
Anja: Da, primetila sam da se razumemo, bez većih objašnjenja.
Oran: Da.
Anja: Mogu li sad ja?
Oran: E, sad mozete postaviti par pitanja i onda ću početi da razmisljam o odlasku….polako….Naravno, izvolite.
Anja: Čime se Vi bavite?… Pitanje postavljeno još ko zna kada…
Oran: To cu Vam reći odmah po prispeću Vaše slike :)
Anja: Još, prva sam Vam tražila sliku. Plus, ja sam Vama ispričala intimnije stvari i od toga.
Oran: Sliku šaljem samo ukoliko procenim da ste izuzetno, izuzetno lepi.
Anja: Pa nisam tražila ništa pre toga.
Oran: Pa i ja ću Vama…samo pitajte.
Anja: Koje je Vaše zanimanje? :)
Oran: :) Slika, slika, sličica. Sliče. Sličence. Slučulence. Slikica. Slik.
Anja: Npr. svidim Vam se. I šta onda? Šta sa tim?
Oran: Pa nemam pojma…onda verovatno počinjem da mozgam…i verovatno donesem odluku.
Anja: Znači, od toga nemate ništa.
Oran: No, ništa sto posto. Imam, imam…imam to da verovatno isključim to telesno…i imam da ne mozgam više….puče mi glava. Te ovakva je, te onakva je..:)
Anja: Znate, veća je verovatnoca da se Vi meni nećete svideti (fizicki).
Oran: Te ovakvo joj je ovo, te ovakvo joj je ono..:)
Anja: Kakvo joj ste? Kakvo mi je šta?
Oran: Pa sve..:)
Anja: Kakva kosa? Kakvo oko? Kakvo srce?
Oran: hahaha
Anja: Kakvo uho?
Oran: hahahahaha E, baš sam na to mislio.:)
Anja: Nisam klempa, ne razmišljajte o tome više…
Oran: :) Dobro. A sto se tiče mene…verovatno Vam se neću dopasti…to je realno.
Anja: Opet, veća je, mnogo veća verovatnoća da se nećete Vi meni dopasti.
Oran: Da, jasno.
Anja: Znate sta radim?
Oran: To mi je potpuno jasno. Nemam pojma.
Anja: Gledam ljude, i procenjujem koje su godište (zbog Vas) i tako…Pitam se kako Vi izgledate. Nekako sam vas već zamislila, ali ne znam ni ja kako.
Oran: Pa i ja zagledam…nije da ne zagledam.
Anja: Retko mi se ko dopada, fizički. Baš. Retko ko. Izbirljiva sam, nenormalno. mada, bitnije mi je duhovno…ali, ako si fizički neadekvatan mom ukusu…
Oran: Pa i ja sam. :)
Anja: Onda ni duhovno ne maze :) Pomaže.
Oran: Jasno. Mada, kod mene je stvar prosta…bude bilo koja dama u kontaktu po par sati petnaestak dana i – mora da se zaljubi :) E, sad…da li je u pitanju fizičko ili duhovno…ne znam :)
Anja: Znate ono-žena se zaljubi u muškarca slušajuci ga, a on u nju – gledajući je. Cenite da pričamo petnaestak dana? :)
Oran: Ja u stvari ne znam ni jednu koja me nije volela, a bila je u nekom sličnom kontaktu…izuzimam poslovni kontakt.
Anja: A Vi nih?
Oran: Ne, ne…ovo ne pali uvek…ovo ovim putem…to takođe izuzimam. Pa ja se zacopam vec treći dan, samo sto se pravim blesav.
Anja: Šašav :)
Oran: hahahahah E, to. I čak fizički izgled nema veze…samo da je žensko :)
Anja: Hoćete li mi sad reći ili bar malo pojasniti čime se bavite….? Značilo bi mi.
Oran: Bilo ranije :) Neću :)
Anja: Eh.
Oran: Značila bi i meni ta slika. I to bi mi baš značila.
Anja: Ali ja Vas to pitam još odavno. I meni bi Vaša slika. Ali od toga znam da nema ništa.
Oran: Ma moj izgled je totalno nebitan ovde.
Anja: Bitan je. Baš bitan. Samo što se pravimo blesavi i šašavi :)
Oran: hahahaha
Anja: A nismo. Samo se pravimo.
Oran: Pa nismo, naravno. :) Pravimo torte :)
Anja: Mešamo moj zivot od ko zna kada, a Vas zaobilazimo kao kiša oko kg.
Oran: I tako…ako nemate još neko pitanje…
Anja: Imam.
Oran: Izvolite.
Anja: Radite li u osnovnoj ili srednjoj školi ili na fakultetu? Pa pitala sam. Samo se podsmevate, a mene ZANIMA I TO BAŠ!
Oran: :)
Anja: Niste fer. Nije fer (kalimero).
Oran: A odakle Vam da radim u prosveti?
Anja: Pa valjda samo Vi umete tako pravilno da pišete
Oran: To je nepravda(Kalimero).
Anja: Ko još tako piše?
Oran: Ne, ne…i odakle Vam Kalimero…pa i ja jedva da sam ga zakačio.
Anja: Znači, ne radite u prosveti? Ili radite?
Oran: Radim.
Anja: Jes! Jes! Jes!
Oran: A odakle Vam Kalimero?
Anja: Setila sam ga se, gleala sam kad sam bila mala, davno jako, ali skroz mi je smešan.
Oran: Ma sumnjivi ste mi Vi.
Anja: :)
Oran: Ja sam ga gledao kao mali, a ne Vi, bre.
Anja: Vi u osnovnoj? Ili srednjoj?
Oran: Pa mozda, mada se ne sećam baš. Ja kao vrlo mali.
Anja: Radite u osnovnoj sa osnovcima? Ili srednjoškolcima? Ili studentima?
Oran: Slika. Sliče. Sličica.
Anja: Samo to recite.
Oran: Slikica.
Anja: Ne odajete mnogo.
Oran: hhhahah
Anja: Zanima me bwe, čoveče.
Oran: I mene zanima, Anja.
Anja: Ima sam da Vam pošaljem 10 puruka sa SVIĐATE MI SE! Možda u srednjoj,…nekako ste mi više u tom fazonu. Pokušavate da razumete mlade.
Oran: Slika. Sličica. Sliče. Slik.
Anja: Ali možda i u osnovnoj…bajke znate (retkost).
Oran: Slika, slika, sličica.
Anja: Može jos nešto. Nešto.
Oran: Sličica, slika, slik.
Anja: Saslušajte čoveče.
Oran: Slušam.
Anja: Često pomišljam da Vas znam ili da ste Vi neko ko mene zna i plašim se šta bi bilo ako bi do Vas stigla moja slika. Još ako znate mog dragog, auch bi bilo.
Oran: Pa šta bi bilo? Šta mogu sa Vašom slikom da uradim?
Anja: Ne znam, neću ni da razmišljam o tome.
Oran: Prvo, Vašu sliku može bilo ko da mi da.
Anja: Pa ako ste Vi moj dragi, ili neki njegov prijatelj koji me uhodi-ne bi bilo baš fino.
Oran: Može bilo ko bilo gde da Vas slika i da pošalje bilo kome.
Anja: A i Vas Vaše kolega ceo dan gledaju i znaju gde radite, samo meni nećete da kažete. Samo meni.
Oran: :) Slika.
Anja: Još ako ste detektiv neki…
Oran: Sličica. Slik. Sliče. Sliculence.
Anja: Ili ako znate mog dragog, a posle me on sa Vama upoznaje (i o tome sam razmisljala), ili ako ste Vi on – pa me prati i ispituje moju odanost, auuuu.
Oran: Pa do sada bi raskinuo sa Vama sto puta :)
Anja: Ima taj srpljenja da ide do kraja…Hoćete li mi samo reći kojii ste fakultet zavrsili pre 15 godina?
Oran: hahahahha
Anja: Pre 20?
Oran: Naravno da neću…onda ćete sve znati…hahhahha. Slika.
Anja: Ali samo me zbunjujete.
Oran: Sličica.
Anja: Ništa mi niste rekli. Ništa.
Oran: Sliculence.
Anja: Književnost? Možda?
Oran: Što bi Vi rekli, odgovorio sam Vam na pitanje :)
Anja: Ili sociologiju? Šta? Šta? Ne, niste mi odgovorili, nikako.
Oran: Pa to, odgovorio sam.
Anja: Eto, kako da šaljem sliku nepoznatoj osobi?
Oran: Ako sami ne možete spoznati, onda…slika…sliče :) Lako, ali to nemojte raditi ni sa kim više. Uzmete sliku, klik jedan, klik drugi…klik treći…i eto je.
Anja: Ali Vi ste mi potpuni neznanac, i kako da vam pošaljem?
Oran: Baš.
Anja: Nećete ništa o sebi, ne znam ni koji ste fakultet završli.
Oran: Kako neću? Pa sve sam rekao šta ste me pitali. Znate.
Anja: Da ste književnost, znali biste za Jablanove, to svako zna.
Oran: Slika. Sliče.
Anja: Je li književnost?
Oran: Sličica.
Anja: Jeste li?
Oran: Slikulence. Slik.
Anja: Književnost ste studirali 10 godina, zato ste svašta pozaboravljali…
Oran: hahaha Ma kakve Jablanove spominjete?
Anja: Ups. Suncokrete :) Oba su na s :) Obe.
Oran: :) Ima od Azre…Jablane moj..:)
Anja: Ima svašta, ali nema odgovora na pitanje. Nema. Čekam i čekam.
Oran: Nema ni slike.
Anja: Kao što je Bekat Godoa ali…
Oran: Čekam i čekam.
Anja: Ostade da čeka Beket.
Oran: A ja moram da idem…pada mi glava već…
Anja: Čujte, a hajde pošaljite Vi Vašu prvi.
Oran: Ne, nikako. Vi morate Vašu.
Anja: Ne, nikako.
Oran: Ništa onda…da se razilazimo?
Anja: Razilazimo se.
Oran: Ja moram da spavam, baš.
Anja: ok ok Odmorite se, lepo sanjajte
Oran: Zahvaljujem, takođe. pa – pa
Anja: I, SVIĐATE MI SE BAŠ! pa – pa
Oran: Uhhhhhhhhhhhhhhhhhh.
Anja: Ali baš, baš, bez obzira na sve.
Oran: (hvala, baš….Vi ste, takođe, veoma dragi)
Anja: Hvala Vam. (iscmakala bih Vas, onako prijateljski …) Laku noć, Oko !
Oran: Eh. Laku noć, Anja.
Anja: JUB, JUB :)
Oran: Hvala.
Anja: Imam utisak da Vas žene mora da vuku za rukav…eto. A sad, laku noć još jednom. Jedva čekam da Vas vidim opet. Znate šta radim?
Oran: Pa sad…o tome neki drugi put… Ne znam.
Anja: Radujem se večeri i susretu sa Vama. Već nekoliko puta se hvatam u toj misli.
Oran: Da li reći da je takođe kod mene to?
Anja: Pa sad kad kažete, sad znam.
Oran: Danas mi se nesto bezveze desilo…a ja sam pomislio…ma šta te briga, večeras ćes pisati sa Anjom. Eto.
Anja: Govorim sebi, još malo, još malo…i jedva čekam da Vas vidim, ali zaista. Ja sam danas imala sudar.
Oran: I bude mi dan super, jer ma šta da se desi, ne može ga pokvariti jer me očekuje veče sa Vama.
Anja: Hvala Vam čoveče.
Oran: Kakav sudar?
Anja: Sudar, automobilom.
Oran: Auuuuuuuuu. Pa kako ste prošli Vi?
Anja: Vrućina, ja žurim, nervozna…Nije mi ništa, kola su malo slupana. Uplašila sam se baš.
Oran: Uh, uh. E, svašta…i to mi tek sada kažete.
Anja: Eto, ali nekako kroz sve sto se dešava lakše prolazim misleći na Vas i na sve…Pa niste ni pitali za kola, a nije ni za pohvalu…jedva sam se smirila.
Oran: Pa kola me ne interesuju, interesujete me Vi.
Anja: Jer sam imala i jedan sudar pre nekog vremena ( ja suvozač) i bilo je strašno.
Oran: Auuuuu. Da li bilo posle sudara neke incidentne situacije?
Anja: I još jedan (dečko je jedva preživeo) tako da ne volim o tome.
Oran: Au, pa s kim ste se to vozili? Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.
Anja: Bivsi dečko…inače manijak za vožnju.
Oran: Auuuuuuuuuu
Anja: Posle toga traumu još jednu navukla (pored mraka).
Oran: Pa Vi sve sa nekim manijacijma..:)
Anja: Pa taj jedan je bio manijak za brzu voznju, niko više.
Oran: Ovaj manijak za brzu vožnju, onaj manijak za Vas..:) (mada se s tim nije šaliti, izvinite)
Anja: Pa samo fanatici, ništa osrednje ne prihvatam :)
Oran: hahhahahahahahaha
Anja: E da, kod mene Vam je ili sve ili ništa.
Oran: Dobri ste. Pa da znate da ne delujete tako.
Anja: Ma dobra sam, ali Vi se ne date tako lako…Loš ste analitičar..
Oran: Pa dao bi se ja da sam slobodan još od kada…ali ovako… Ovako je ovako.
Anja: Sad ćutite tu…Bar Vas ovako imam…bar nekako.
Oran: Pa…recimo…da je tako nekako..:)
Anja: Ne bih se zadovoljila mrvicama, ali ovo je izuzetan slučaj, Vi ste izuzetni,…tako da je sad daj šta daš :)
Oran: :) Zato i ne delujete isključivo. A sada odlazim, zaista…I izvinjavam se…ali…moram, baš.
Anja: Kažem poseban slucaj…Hajte. Pozdravljam Vas puno, puno.
Oran: Veeeeeeeeeeeeeeeeelikiiiiiiiii pooooooooooooooooooooooozdraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaav baš.
Anja: l noc
Oran: Laka noć….kao perce…baš. Pa – pa
– nastaviće se –
Drugo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
